(*******)
“Moralne vrednosti su se menjale, a večne smo prenosili, iz starog, u novi istorijski period. Večne vrednosti su uglavnom prihvatane na verbalnom nivou, jer autoritarni sistem nije dozvoljavao čoveku stanje Ljubavi, a bez Ljubavi nema zaživljavanja večnih vrednosti u životu ljudi.
„Ne uništavaj prirodu, ne bacaj smeće oko sebe, ne bacaj plastične boce u reku!” To su saveti, apeli ekologa upućeni običnom čoveku, koji ne čuje. Ekologija mora da se bavi ekologijom čoveka.
Kako?
Usvajanjem znanja Izvornog vaspitanja ekolozi bi postali prvi ljudi koji bi širili ovo znanje, pomagali da se što više ljudi vrati Izvoru, na kojem je Ljubav iz koje proističu sve druge ljubavi, na prvom mestu ljubav prema prirodi i sebi kao delu prirode.
Žito je moba kosila
Devojka vodu nosila
Dragom da pije, lice da mije,
dušu da okrepi.
U vodu vila
biser je skrila
dragom da pokloni.
Evo ti, dragi, vodice
da narosiš okice,
rosu da piješ,
lice da miješ,
dušu da okrepiš.
Izvor je voda
iz srca moga,
za te ću pevati.
Devojko, zlatna jabuko,
za’iti vode duboko,
rosu da pijem,
lice da mijem,
dušu da okrepim.
Ljubav si skrila ko gorska vila,
za me ćeš pevati.
Oj, budi svoj! Ta stvoren jesi čitav,
u grudima nosiš, brate, srce cijelo;
Ne kloni dušom, i da nijesi mlitav,
Put vedra neba diži svoje čelo!
Pa došli danci nevolje i muke,
Pa teko s čela krvav tebi znoj,
Ti skupi pamet, upri zdrave ruke,
I budi svoj!
Oj, budi svoj! Znaj, tvoja glava mlada
Nebolike ti zlatne sanke budi,
Ko sivi soko uzvini se nada,
Al svijet je svijet, i ljudi tek su ljudi
Da, zbilja goni s uzglavlja te meka,
U sebični te zovuć svijeta boj;
Ma što te, brate, u životu čeka:
Ti budi svoj!
17. Ona i On (Pesma iz “Porodičnog bukvara”)
Miluje dušu. Vaša Milica.
https://www.youtube.com/watch?v=dUJu7rZfMh0Pripadam generacijama rođenim u prošlom veku, generacijama, koje se pripremaju za „povratak“ ili odlazak bez povratka, kako vam volja. Svedoci smo tog vremena, ali i vremena sadašnjeg. Imamo decu, koju smo vaspitavali slično, kao nas naši roditelji, tradicionalno. Negovali smo kod naše dece, uglavnom neprolazne vrednosti: dobrotu, ljubav prema radu, redu, čestitost, poštenje, učili smo ih da im je „bolje da izgube glavu, nego svoju da ogreše dušu“… Vaspitavali smo ih ličnim primerom, umetničkom literaturom, obrazovanjem.
