За часопис Благодарје: Изворно васпитање Милице Новковић
Бит(Ка) Љубави II
Обећала сам у прошлом броју Благодарја да ћу знање Изворног васпитања, ове и наредне године, нудити младим „полуплишаним“ генерацијама, првим жртвама транзиције у васпитању. Били су мали или тек рођени, када их је деведесетих година прошлог века, талас бременит и штапом и шаргарепом ломио, одвајао од Извора Љубави, Доброте, Радости, од својих здравих потреба, талената, школе, књиге, породице. Данас су то одрасли људи. Имају тридесет или четрдесет година, а имају осећај да су и даље бродоломници који сакупљају крхотине после бродолома, у којем су највише страдали њихова душа, дух, слобода. За њих сам 2016. написала Битку Љубави, да им кажем истину: да су доживели бродолом, не својом вољом, па чак ни вољом својих родитеља, да им укажем на узроке који су их одвојили од Извора Љубави и покажем излаз из овог ћорсокака. Учим их да не сакупљају крхотине споља, већ да зналачки крену ка унутра, ка свом Извору на којем их чека неуништива Доброта душе и вечна Љубав из које се развијају сви облици љубави, толико потребни за живот.

Љубав није када ме плашите Баба-рогом, полицијом да бих појео оно што сте ви одредили. Љубав није када купујете скупе играчке да бих вам опростио што вас има тако мало у мом животу. Љубав није, када мирно гледате како плачем над препуним тањиром, или ми обећавате брда и долине за сваки поједени залогај; када ме сатима држите у задимљеној просторији уз ваше друштванце или док сте ви загњурени у екран, а видите да ми се очи склапају; или када ме насилно баците на поподневно спавање, не би ли се од мене одморили, а онда виленишем до зоре јер збиља не могу наредити свом сну да ме загрли; када ме у поноћ насилно баците у кревет, а ја јецам до јутра; када се свађате са својим родитељима и на Божић; када оговарате једни друге; када захтевате од мене и себе да живимо морално у неморалним условима у којима доминирају принуда и условљавање.

