ВОДА
Жито је моба косила
Девојка воду носила
Драгом да пије, лице да мије,
душу да окрепи.
У воду вила
бисер је скрила
драгом да поклони.
Ево ти, драги, водице
да наросиш окице,
росу да пијеш,
лице да мијеш,
душу да окрепиш.
Извор је вода
из срца мога,
за те ћу певати.

Девојко, златна јабуко,
за’ити воде дубоко,
росу да пијем,
лице да мијем,
душу да окрепим.
Љубав си скрила ко горска вила,
за ме ћеш певати.

„Васпитањем без казне и без награде до Доброте, Љубави и доброг ђака“
Драги родитељи,
Позитивно условљавање је готово непознато старим традиционалним породицама. Никада мајка не би рекла детету: „Ако обереш неколико редова кукуруза, добићеш нове ципеле“. Деца су беспоговорно извршавала задатке, које су родитељи јасно постављали пред њих, не обећавајући награду за то. Деца нису очекивала уметање материјалног интереса између њих и рада.
Ако је традиционална породица милом, лепом речју или силом, штапом, класичном казном, вербалном принудом, постизала послушност и поштовање друштвених, писаних и неписаних правила, онда је она била делимично ауторитарна.
Када нам ваља потражити знање Изворног васпитања.
Погледајте, реално, једну савремену породицу. Без претеривања, породица је постала најопасније место за живот, место најјачих манифестација смртних грехова, патологија и болести.
људи који живе у браку три, пет или петнаест година, изродили су потомке, или су развдени, имају или немају потомство. Посматрајте љубавнике, пријатељ