Зa недељник Печат, Дејан Перишић 15/03/2012. Интервју са Милицом Новковић: Шта је то Изворно васпитање?
У општем метежу сви се баве последицама, а нико не увиђа да су „нови“ васпитни облици – награђивање и кажњавање (одузимање награде) – слуге старог, срушеног ауторитарног система, главни узрочници разарања породице, прво традиционалне, а потом модерне, „плишане“.
Нацрт Закона о правима детета изазива већ месецима бројне полемике. Главна тачка око које се у јавним расправама ломе копља јесте питање „батине“. По мишљењу наше саговорнице Милице Новковић, дугогодишњег професора српског језика и књижевности у основним и средњим школама у Београду, на овај начин свесно се пренебрегава суштински проблем – „батина“ није једини насилни метод. Наиме, од ауторитарног васпитања, које је почивало на „батини“, прешло се на модерно „плишано-насилно“ васпитање које је „батину“ заменило „позитивним условљавањем и благом принудом“, односно наградом (поткупљивањем деце) и принудом (ускраћивањем награде). На тај начин обликује се похлепно и фрустрирано дете, пуно потиснуте агресије, јер није васпитавано са љубављу већ „low tach“ насиљем.
На основу дугогодишњег искуства, у раду са савременом породицом, уочила сам да су савремене мајке највећа кочница у развоју саморада. Мајка на вербалном нивоу, заговара да сви треба да раде у породици. Стално се жали како је преморена, како је жртва, како су сви незахвални, како не цене њен труд и много тога. Она је често пример да деци објаснимо шта је то вербална демократија, Сви ти говоре, како треба да будеш вредан и поштен, а нису ти створили човечне услове, за реализацију себе. При том кад ти пође за руком да будеш и вредан и поштен биваш или исмејан, омаловажаван или кажњаван. Зато сви брзо одустају и од вредног рада и од поштења. Тако и мајка, када осети напредак свих, зауставља све муњевитом брзином.
