Da li čovek, kome je Bog namenio ulogu čuvara prirode, ima svoj bistri, čisti izvor u sebi ili ga je nešto zagadilo?
Kada kažem IZVOR, moja prva asocijacija je da je to mesto gde iz Zemlje izvire voda, bistra, čista, hladna ili topla, živa voda, zdrava voda. Veselo žubori jer očekuje da je čeka čista planeta gde će se pretočiti u bistre potoke, nabujale reke i da će takva čista stići do mora. Svaki Izvor koji je Gospod namenio čoveku je čist. No, svaki taj izvor naročito danas, ne stiže u čiste i bistre uslove. Tako je i sa izvorom žive vode. Nije potrebno njeno dugo putovanje i voda sa izvora se zagadi jer je savremeni čovek zagadio zemlju, vazduh, vodu. Onda se logično nameće pitanje: “Da li čovek, kome je Bog namenio ulogu čuvara prirode, ima svoj bistri, čisti izvor u sebi ili ga je nešto zagadilo“? Po svemu šta čovek danas radi na planeti, reklo bi se da je čovekov izvor trajno zagađen. No, nije tako.
zabeležim svoje viđenje promena u porodici u godini početka „vladavine“ nevidljive korone.
NE PROTIV ŽIVOTA
„Ne uništavaj prirodu, ne bacaj smeće oko sebe, ne bacaj plastične boce u reku!” To su saveti, apeli ekologa upućeni običnom čoveku, koji ne čuje. Ekologija mora da se bavi ekologijom čoveka.
Ljudi su počeli da se plaše lekara jer ste i vi, kao i ljudi svih profesija, žrtve plišanog vaspitanja. Čast retkim izuzecima. Plišana, pohlepna svest je svuda pustila svoje pipke: u dijagnostici u koju često sumnjamo, pa proveravamo dijagnoze po nekoliko puta ako imamo novca, ako nemamo molimo se Bogu da nas sačuva ili da nas uzme sebi. Svima danas u očima vidimo samo interes i novac, pa što biste vi bili izuzeci. Bojimo se vaših pogrešnih dijagnoza, vaših operacija, vaših prepisanih lekova, a naročito se bojimo ogromnog neznanja mladih lekara koji su medicinu završavali sa malo truda i mnogo interesa. Bojimo se da nam zdrav bubreg ne završi u tuđim telima, a da na to nismo pristali, da nam posle saobraćajke ne konstatuju smrt, a naše srce pošalju razvijenima da bi bogati u starom telu imali mlado srce. Roditelji strahuju za svoju decu koju krojite, sečete, hirurški menjate („ulepšavate“), po meri modnih časopisa, zgrčući ogromno bogatstvo, ne pitajući se da li su mladi zreli i zašto hoće da se kloniraju i svi liče jedni na druge.
Dragi roditelji,