Да ли човек, коме је Бог наменио улогу чувара природе, има свој бистри, чисти извор у себи или га је нешто загадило?
Када кажем ИЗВОР, моја прва асоцијација је да је то место где из Земље извире вода, бистра, чиста, хладна или топла, жива вода, здрава вода. Весело жубори јер очекује да је чека чиста планета где ће се преточити у бистре потоке, набујале реке и да ће таква чиста стићи до мора. Сваки Извор који је Господ наменио човеку је чист. Но, сваки тај извор нарочито данас, не стиже у чисте и бистре услове. Тако је и са извором живе воде. Није потребно њено дуго путовање и вода са извора се загади јер је савремени човек загадио земљу, ваздух, воду. Онда се логично намеће питање: “Да ли човек, коме је Бог наменио улогу чувара природе, има свој бистри, чисти извор у себи или га је нешто загадило“? По свему шта човек данас ради на планети, рекло би се да је човеков извор трајно загађен. Но, није тако.



забележим своје виђење промена у породици у години почетка „владавине“ невидљиве короне.
НЕ ПРОТИВ ЖИВОТА
„Не уништавај природу, не бацај смеће око себе, не бацај пластичне боце у реку!” То су савети, апели еколога упућени обичном човеку, који не чује. Екологија мора да се бави екологијом човека.
Људи су почели да се плаше лекара јер сте и ви, као и људи свих професија, жртве плишаног васпитања. Част ретким изузецима. Плишана, похлепна свест је свуда пустила своје пипке: у дијагностици у коју често сумњамо, па проверавамо дијагнозе по неколико пута ако имамо новца, ако немамо молимо се Богу да нас сачува или да нас узме себи. Свима данас у очима видимо само интерес и новац, па што бисте ви били изузеци. Бојимо се ваших погрешних дијагноза, ваших операција, ваших преписаних лекова, а нарочито се бојимо огромног незнања младих лекара који су медицину завршавали са мало труда и много интереса. Бојимо се да нам здрав бубрег не заврши у туђим телима, а да на то нисмо пристали, да нам после саобраћајке не констатују смрт, а наше срце пошаљу развијенима да би богати у старом телу имали младо срце. Родитељи страхују за своју децу коју кројите, сечете, хируршки мењате („улепшавате“), по мери модних часописа, згрчући огромно богатство, не питајући се да ли су млади зрели и зашто хоће да се клонирају и сви личе једни на друге.
Драги родитељи,