Od ljubavi do Ljubavi
Radi lakšeg razumevanja autoritarnu ljubav obeležavaćemo malim slovom lj, a izvornu Ljubav velikim slovom LJ. Očekujem da ćete se opredeliti za Izvorno vaspitanje, to jest za Ljubav.
Ljubav nije kada me plašite Baba-rogom, policijom da bih pojeo ono što ste vi odredili. Ljubav nije kada kupujete skupe igračke da bih vam oprostio što vas ima tako malo u mom životu. Ljubav nije, kada mirno gledate kako plačem nad prepunim tanjirom, ili mi obećavate brda i doline za svaki pojedeni zalogaj; kada me satima držite u zadimljenoj prostoriji uz vaše društvance ili dok ste vi zagnjureni u ekran, a vidite da mi se oči sklapaju; ili kada me nasilno bacite na popodnevno spavanje, ne bi li se od mene odmorili, a onda vilenišem do zore jer zbilja ne mogu narediti svom snu da me zagrli; kada me u ponoć nasilno bacite u krevet, a ja jecam do jutra; kada se svađate sa svojim roditeljima i na Božić; kada ogovarate jedni druge; kada zahtevate od mene i sebe da živimo moralno u nemoralnim uslovima u kojima dominiraju prinuda i uslovljavanje.
Porodični bukvar je nastao dvehiljadite, a sazrevao je u meni od najranijeg detinjstva. Imala sam sreću da me odgajala baka, koja je bila prepuna ljubavi i koja mi je pomogla da se u meni razviju klice ljubavi prema radu, redu, ljudima, prirodi, životu. Klice koje svi mi donosimo rođenjem. Posebno sam joj zahvalna što mi je očuvala i razvila klicu za prepoznavanje dobra i zla u čoveku. Sve to mi je pomoglo da vrlo rano prepoznam šta sve nije dobro u mojoj porodici, u koju sam vraćena polaskom u školu.
Neki se zaljube, na kratko otkriju jedno drugom svoju predivnu izvornu prirodu, Ljubav bljesne, požele brak i decu, što i ostvare.
Mladi rođeni devedesetih, nerazvijenog sveta, izabrali su svoj vid “dokolice”, hedonizma, u skladu sa potrebama njihove poluplišane svesti. Školu ne vole, ali je još pohađaju. “Smaraju se”, kako kažu. Studiraju, izvlače roditeljima novac, a znaju da bez mnogo rada dobijaju diplome. Nemaju grižu savesti, jer znaju da posla ionako nema i da neće ni imati prilike da pokažu koliko je veliko njihovo neznanje. 
Danas mlade ljude možemo svrstati u dve grupe, po tome kakve hedonističke sadržaje biraju. Mladi razvijenog sveta, oni koji su žrtve neoliberalnog kapitalizma i rada, koji ih poput mašine melje 24 sata, imaju toliku napetost da kada dođe vikend, moraju brzo i efikasno isprazniti svu svoju muku. 
Sunce srpske pedagogije bio je i ostao nepriznati, našem narodu malo poznat Petar Savić (rođen u Požegi 28. maja 1910.). Ceo svoj život posvetio je stvaralaštvu tražeći načine da deci njegovog doba, deci budućnosti smanji patnju i pronađe takve pedagoške principe koji će im doneti radost i od života i od učenja. Tražio je drugačije, čovečnije puteve od onih koji su bili utabani u tradicionalnoj školi, puteve koji će podsticati dobrotu i radost u detetu i pomoći u samospoznaji svega što je dete donelo na svet (talente, potrebe, inteligenciju). Vrlo rano je sagledao da radosti nema kada ima „štapa“ kao oblika negativnog uslovljavanja u vaspitanju i učenju. Bio je on preteča dela moderne pedagogije, koja je mnogo godina docnije sagledala „štap“, kaznu kao prepreku uzrastanja deteta u porodici i školi. Iako vreme u kojem je radio i živeo nije poznavalo pozitivno uslovljavanje, kao vaspitni model, Savić je otkrio kao pravi pronalazač takvu tehnologiju u radu sa decom i nastavnicima da je pomoću svoga Indeksa vežbi i ispitnih pitanja spontano isključivao bilo koji oblik autoritarnog vaspitanja. Ta čudesna knjižica koja je bila put u samoobrazovanje dece, koja je pokretala još neviđenu unutrašnju motivaciju za učenjem i kod učenika i kod nastavnika i do dana današnjeg je ostala neprevaziđena u svetu, tvrdim kao praktičar. Ta čarobna knjižica je rušila razredno časovni sistem, rušila je nastavu eks katedra, nastavu imitatorsku i ponavljačku, rušila je omeđenu školsku godinu dopuštajući svakom detetu da napreduje tempom koji je zavisio od njegove intelgencije, talenata, sposobnosti, budeći neprestano žar želje i volje za učenjem, za napredovanjem i bezgraničnim razvojem svesnosti.
Dragi roditelji,