Dragi čika doktore,
Ti i Tvoja koleginica ste vrlo važni članovi moje porodice. Bez vas nisam mogao da ugledam svet, a mojoj mami ste olakšali muke. Moram priznati da imate pune ruke posla i da vam nije lako. Bolesnih i bolesti je sve više i zato morate danonoćno da učite i o novim, i o starim bolestima. Pokušavate da dobijete trku, ali ćete teško u tome uspeti. Trenutno svi nastoje da ubede i zdrave i bolesne, kako treba da uče i oni sami i time olakšaju posao vama lekarima.
Draga bako i deko, posebno se obraćam vama, jer od vas mnogo očekujem. Mama i tata rade, u žurbi su, kao i vi nekada. Ne očekujem da mi zamenite mamu i tatu. Ne dajte se! Ne dozvolite da obaveze padnu na vas, dok moji roditelji žive neki svoj život, kao da im se nije dogodilo dete. Ne preuzimajte obaveze, jer nećete dobiti očekivanu zahvalnost, a oni gube šansu za svoj pozitivan rast.
Danas su mladi roditelji, ali i bake i deke, svedoci ogromnih promena, kakve ne pamti porodica kroz istoriju. Svi su zbunjeni i nesrećni, jer ne prepoznaju da su „plišani“ modeli uzročnici njihovih problema. Odrasli su zbunjeni i nesrećni, žale za prošlim vremenima. Savremena deca misle da je život oduvek bio vučja jama i da je njihova patnja sasvim prirodna. Pitanje je da li deca, po odvajanju od svog izvornog bića uopšte i misle da pate ili patnju prihvataju kao neminovnost, kao svoju drugu prirodu u kojoj počinju patološki da uživaju. I jedni i drugi počinju da veruju da je ovo neminovnost na koju ne možemo uticati. Niko ne sagledava ovo doba kao prelazni period, ka dobu duhovnosti. Ne vide izlaz, jer ne prepoznaju uzročnike haosa u kome živimo i polako se mire sa mogućom kataklizmom.
Šta očekujem od vas? Da me ne drmusate, ljuljate, nosate, umišljajući kako mi sve to prija. Ne stavljajte me u vaš krevet, samo zato što je vama lakše, teško ćete me, kada malo porastem izbaciti, a teško i tatu vratiti u bračnu postelju. Ne činite me zavisnim od svega toga. Sve je jednostav��o: samo mirno, nežno, nahranjeno, na vreme, udobno, uz kratku, nežnu pričicu, uspavanku, nežnog maminog glasa i san sleće na moje oči.
Ponudite mi hranu kada zatražim, ali se ne ljutite, ako ponuđeno odbijem. Moji mehanizmi precizno znaju šta godi mom telu. Znaju koliko mogu da pojedem, popijem i kada treba da se oglasim. Samo čekajte i nudite. Ne budite nasilni, molim vas.
Mnogo me plaši kad strogo naređujete da moram pojesti sve, što ste vi odredili. Te hrpe hrane me užasavaju. Ja tako mali, a tanjiri mi liče na planine. Ne plašite me prizivajući: veštice, Baba Roge, doktore sa bocom, lopove, policajce, raznorazne Badže, sirote poštare, stroge tate, (šta li su vam oni skrivili); ne plašite me grdnjom, batinom, kaznom, strogim izrazom lica, svojom bolešću i eventualnom smrću i svim ostalim, što u meni jača strah, a zaustavlja pozitivan rast.
Luka je pre nekoliko dana prohodao. Ušao je u čaroban svet odraslih. Mesecima je, sedeći u krevetu, sanjao da dotakne TV, da pipne skupocenu vazu, da pogleda onu šarenu knjigu. Sve to je želeo, jer je njegov nagon za učenjem, saznavanjem i upoznavanjem sveta oko sebe ogroman.
Stao je Luka na svoje noge i sa puno entuzijazma krenuo u školu života. Na samom startu Vi ćete osujetiti njegove potrebe. Za Vas, roditelje, ovo je „zlatan“ period, kada Luku valja naučiti šta sme, a šta ne sme. Tu počinje rušenje harmonije. Da se to ne bi desilo, zaboravimo frazu autoritarnog vaspitanja: „Dete moramo što pre vaspitati i naučiti redu“. Polako! Ima vremena. Udarcima, pogrdama, vikom lako je izdresirati svaku životinju, a kamoli Luku. Ali to je samo mehanički odnos prema zahtevima. Ni svesnosti, ni radosti nema, niti će je biti.
Prvi koraci su najvažniji
Izvorni nagon za samoradom je jedan od jačih nagona u meni, nagon koji me prati i za koji se žestoko borim, sve dok mi vi, iz neznanja, ne ugasite taj vulkan. Ne molim vas. Zahtevam! Dopustite mi da ostvarim potrebu za samospoznajom ovog nagona pomoću kojeg ću doživeti EVOLUCIJU, od čoveka kao biološkog bića, do duboko svesnog čoveka, do duhovnog bića. U suprotnom, nagon za samoradom će se ugasiti i dobiti svoj nakazni oblik. Biće to uslovljena potreba za lenčarenjem i parazitizmom.
