Драги чика докторе,
Ти и Твоја колегиница сте врло важни чланови моје породице. Без вас нисам могао да угледам свет, а мојој мами сте олакшали муке. Морам признати да имате пуне руке посла и да вам није лако. Болесних и болести је све више и зато морате даноноћно да учите и о новим, и о старим болестима. Покушавате да добијете трку, али ћете тешко у томе успети. Тренутно сви настоје да убеде и здраве и болесне, како треба да уче и они сами и тиме олакшају посао вама лекарима.
Драга бако и деко, посебно се обраћам вама, јер од вас много очекујем. Мама и тата раде, у журби су, као и ви некада. Не очекујем да ми замените маму и тату. Не дајте се! Не дозволите да обавезе падну на вас, док моји родитељи живе неки свој живот, као да им се није догодило дете. Не преузимајте обавезе, јер нећете добити очекивану захвалност, а они губе шансу за свој позитиван раст.
Данас су млади родитељи, али и баке и деке, сведоци огромних промена, какве не памти породица кроз историју. Сви су збуњени и несрећни, јер не препознају да су „плишани“ модели узрочници њихових проблема. Одрасли су збуњени и несрећни, жале за прошлим временима. Савремена деца мисле да је живот одувек био вучја јама и да је њихова патња сасвим природна. Питање је да ли деца, по одвајању од свог изворног бића уопште и мисле да пате или патњу прихватају као неминовност, као своју другу природу у којој почињу патолошки да уживају. И једни и други почињу да верују да је ово неминовност на коју не можемо утицати. Нико не сагледава ово доба као прелазни период, ка добу духовности. Не виде излаз, јер не препознају узрочнике хаоса у коме живимо и полако се мире са могућом катаклизмом.
Шта очекујем од вас? Да ме не дрмусате, љуљате, носате, умишљајући како ми све то прија. Не стављајте ме у ваш кревет, само зато што је вама лакше, тешко ћете ме, када мало порастем избацити, а тешко и тату вратити у брачну постељу. Не чините ме зависним од свега тога. Све је једностав��о: само мирно, нежно, нахрањено, на време, удобно, уз кратку, нежну причицу, успаванку, нежног маминог гласа и сан слеће на моје очи.
Понудите ми храну када затражим, али се не љутите, ако понуђено одбијем. Моји механизми прецизно знају шта годи мом телу. Знају колико могу да поједем, попијем и када треба да се огласим. Само чекајте и нудите. Не будите насилни, молим вас.
Много ме плаши кад строго наређујете да морам појести све, што сте ви одредили. Те хрпе хране ме ужасавају. Ја тако мали, а тањири ми личе на планине. Не плашите ме призивајући: вештице, Баба Роге, докторе са боцом, лопове, полицајце, разноразне Баџе, сироте поштаре, строге тате, (шта ли су вам они скривили); не плашите ме грдњом, батином, казном, строгим изразом лица, својом болешћу и евентуалном смрћу и свим осталим, што у мени јача страх, а зауставља позитиван раст.
Лука је пре неколико дана проходао. Ушао је у чаробан свет одраслих. Месецима је, седећи у кревету, сањао да дотакне ТВ, да пипне скупоцену вазу, да погледа ону шарену књигу. Све то је желео, јер је његов нагон за учењем, сазнавањем и упознавањем света око себе огроман.
Стао је Лука на своје ноге и са пуно ентузијазма кренуо у школу живота. На самом старту Ви ћете осујетити његове потребе. За Вас, родитеље, ово је „златан“ период, када Луку ваља научити шта сме, а шта не сме. Ту почиње рушење хармоније. Да се то не би десило, заборавимо фразу ауторитарног васпитања: „Дете морамо што пре васпитати и научити реду“. Полако! Има времена. Ударцима, погрдама, виком лако је издресирати сваку животињу, а камоли Луку. Али то је само механички однос према захтевима. Ни свесности, ни радости нема, нити ће је бити.
Први кораци су најважнији
Изворни нагон за саморадом је један од јачих нагона у мени, нагон који ме прати и за који се жестоко борим, све док ми ви, из незнања, не угасите тај вулкан. Не молим вас. Захтевам! Допустите ми да остварим потребу за самоспознајом овог нагона помоћу којег ћу доживети ЕВОЛУЦИЈУ, од човека као биолошког бића, до дубоко свесног човека, до духовног бића. У супротном, нагон за саморадом ће се угасити и добити свој наказни облик. Биће то условљена потреба за ленчарењем и паразитизмом.
