Дете се рађа са божијим даровима: Добротом, као Ускршњом Радошћу и Слободом, рађа се са Извором на којем су Љубав Христова и Истина, као једнота, јер је то Истина вечна. Све ове дарове дете доноси на свет и повезано је са њима. Првих неколико година дете нема свест о даровима. Свести нема, али живи на њиховим принципима. Кад год родитељ покуша да детету наметне моралну, човечанску истину, пролазну, класну, ауторитарну истину, било које врсте дете се од тих „истина“ брани циком, виком, одбијањем, јер има здрав нагон изворне борбености. Брани вечну Истину у себи, јер препознаје да се човечанска и божанска Истина не поклапају. Родитељ, у незнању, такво понашање детета прогласи безобразлуком и сматра да то треба сасећи у корену, мислећи да је то васпитање и да га васпитати значи што брже уклопити у вредности света у који је дошао. Више...