Породични буквар

Припадам генерацијама рођеним у прошлом веку, генерацијама, које се припремају за „повратак“ или одлазак без повратка, како вам воља. Сведоци смо тог времена, али и времена садашњег. Имамо децу, коју смо васпитавали слично, као нас наши родитељи, традиционално. Неговали смо код наше деце, углавном непролазне вредности: доброту, љубав према раду, реду, честитост, поштење, учили смо их да им је „боље да изгубе главу, него своју да огреше душу“… Васпитавали смо их личним примером, уметничком литературом, образовањем. Више...

Све чешће нам експерти намећу комплексе, како ми Балканци, а нарочито ми Срби, нисмо у тренду. Заостали смо јер не прихватамо много тога што нуди развијени свет. Устручавамо се да користимо “пилуле за лилуле”, а оне решавају проблем, при руци су и нису тако ни скупе, раде на принципу “ћирибу-ћириба”.
Експерти су скоро успели, убедили су нас. Постали смо бенсендинска нација. Да ли смо задравији? Не! Да ли смо способнији за решевање акутних проблема породице и друштва? Не! Да ли смо мирнији? То нека свако каже сам себи. Више...

****
Такви, какви су данас представљени у виртуелном свету, он и она постају узори милионима деце, којима трасирају лош пут. Указују им на пречице до “славе”, до богатства, до “леба без мотике”. А ни они, ни млади имитатори, не знају да пречице има за све, осим за Љубав и Радост, због којих су и дошли на овај свет.

Пречицом је пут широк, а онда нагло сужење у слепу улицу. Пут Љубави је узана стаза, стрма, али једина која доноси одговор на питање: “Шта сам, ко сам, шта могу бити и учинити за добро своје, своје породице и света у којем сам се обрео?” Када први пут поставе себи ова питања, постидеће се, спознавши да су сву своју виталну, животну силу преточили у секс, у функцији блуда “лаког” зарађивања и заустављања духовног раста. А витална сила је све: рад, учење, самоспознаја кроз уметност, науку, лепоту, самореализација кроз срећан брак, породицу, кроз посао који волимо, самоостварење у свим сегментима живота, кроз Радост и Љубав, на добро свих. Више...

У општем метежу сви се баве последицама, а нико не увиђа да су „нови“ васпитни облици – награђивање и кажњавање (одузимање награде) – слуге старог, срушеног ауторитарног система, главни узрочници разарања породице, прво традиционалне, а потом модерне, „плишане“.

Нацрт Закона о правима детета изазива већ месецима бројне полемике. Главна тачка око које се у јавним расправама ломе копља јесте питање „батине“. По мишљењу наше саговорнице Милице Новковић, дугогодишњег професора српског језика и књижевности у основним и средњим школама у Београду, на овај начин свесно се пренебрегава суштински проблем – „батина“ није једини насилни метод. Наиме, од ауторитарног васпитања, које је почивало на „батини“, прешло се на модерно „плишано-насилно“ васпитање које је „батину“ заменило „позитивним условљавањем и благом принудом“, односно наградом (поткупљивањем деце) и принудом (ускраћивањем награде). На тај начин обликује се похлепно и фрустрирано дете, пуно потиснуте агресије, јер није васпитавано са љубављу већ „low tach“ насиљем. Више...

“Где је батина – ту је страх, где је страх – Љубав не ниче. Где је “шаргарепа” – ту је интерес, где је интерес – Љубав не цвета”, поручује Милица Новковић, аутор књиге “Породични буквар”.

Васпитање деце је највећа уметност. У овој, као и свим осталим уметностима, потребни су таленат, рад и неизмерно много љубави. Више...

На основу дугогодишњег искуства, у раду са савременом породицом, уочила сам да су савремене мајке највећа кочница у развоју саморада. Мајка на вербалном нивоу, заговара да сви треба да раде у породици. Стално се жали како је преморена, како је жртва, како су сви незахвални, како не цене њен труд и много тога. Она је често пример да деци објаснимо шта је то вербална демократија, Сви ти говоре, како треба да будеш вредан и поштен, а нису ти створили човечне услове, за реализацију себе. При том кад ти пође за руком да будеш и вредан и поштен биваш или исмејан, омаловажаван или кажњаван. Зато сви брзо одустају и од вредног рада и од поштења. Тако и мајка, када осети напредак свих, зауставља све муњевитом брзином. Више...

Младости, на вама је велики задатак. Ви ћете започети битку Љубави, себе ради, деце своје ради. Очи млађих ће бити упрте у вас. Они ће вас следити. О нама, вашим родитељима, васпитачима, наставницима, политичарима не брините. Не светите нам се. Опростите нам незнање. Ускоро ћемо отићи, свако пред свога Бога. Ви остајете да кроз Љубав излечите себе, природу, своју децу, живот који вам је дат. Више...

Људи данас, и поред толиких школа, остају необразовани или полуобразовани, а притом и неморални. Није то воља неког Kомитета, неке завереничке групе. То је само редослед ствари. Још у колевци, дете се ставља пред шарене виртуелне слике препуне насиља. Поласком у школу, деца су већ виртуелни старци, а чичи школа не треба. Чича је све „видео“, „проживео“, „научио“. Kаква слова, какви бројеви? Деца као да узвикују: „Рушите школе, деца вас моле!“ Више...

Драги родитељи, верни пратиоци наше странице, обраћам вам се са једном молбом. Прошетајте мало по јутјубу, по интернету, по тв емисијама, часописима и проучите бројне манифестације у нашој Србијици, везане за Дан вештица или ти за вееелики октобарски  празник развијених, Halloween. Овакве акције се у земљи Србији одвијају пуних десет година, а никада нису биле присутније и јаче него ове 2017. године. Више...