20
Dragi roditelji, često me pitate, kao profesora književnosti i kao autora “Porodičnog bukvara” šta bih vam preporučila da čitate svojoj deci, onoj najmlađoj, do polaska u školu. Čitajući “Porodični bukvar”, shvatili ste da se dobar đak stvara u porodici, od najranijeg uzrasta, ako poštujete neke osnovne principe. Jedan od njih je “prvo realno, pa onda virtuelno”. Prihvatili ste da u prve dve, do tri godine, dok ne progovori dobro i tečno, dete ne treba stavljati pred ekran, jer ćete zaustaviti njegov rast u tako važnom periodu. U prve tri godine sa detetom treba jako puno razgovarati, jasno, razgovetno, pevati mu uspavanke, brojalice, pričati mu pričice, koje sami pletete dok dete gleda u jednu sliku, najobičniju, sliku kako se deca igraju u parkiću, sliku kako mama kuva ručak, kako tata pere kola i sl.
Ne zaboravite dobre slikovnice sa basnama, bajkama onim starim, tradicionalnim, ne zaboravite pesmice dobrih starih domaćih pesnika, koje razvijaju detetu rečnik i ritam maternjeg jezika. Tek sa navršene tri godine polako dozvolite detetu birane virtuelne sadržaje. Negde u četvrtoj godini počnite sa čitanjem priča, proverenog dobrog sadržaja, sa što manje slika, kako bi dete razvijalo sposobnost zamišljanja, domišljanja, bez čega neće biti dobar đak, jer škola i dalje u svom temelju ima knjigu, bila ona realna ili virtuelna. Temelj dobre škole biće knjiga, dok škola postoji. Od srca vam preporučujem bajke, basne, dobru poeziju i posebno se zalažem da svojoj deci čitate kratke priče koje govore o vrlinama ljudi.
Na našem novom sajtu, koji je pred vama , odvojili smo prostor za svakog člana porodice. Ovom delu namenjenom maloj deci posebno ćemo posvetiti pažnju i pomagaćemo vam, kad god ste u dilemi, šta im pričati, čitati, glumiti, koje im virtuelne sadržaje treba dozvoliti…, a sve sa ciljem da postanu dobri đaci i dobri ljudi. Očekujemo da nam i vi šaljete svoje predloge koji su prošli kroz vase iskustvo. Vreme dobrih ljudi dolazi. Dolazi vreme porodica izvorne svesti, koje svoju decu neće vaspitavati ni šaragarepom, ni štapom, niti će dozvoliti da ih ovim alatkama vaspitavaju institucije ili čuda tehnologije.
Pošto je najgori vaspitni model pozitivno uslovljavanje, ucena ili nagrađivanje deteta za svaki korak, jer on stvara pohlepno dete, možda je naprimerenije krenuti od pričice:
POHLEPNI PROSJAK
U jednom gradiću živeo je neki prosjak. Celoga dana je prosio, ali nije uspevao da sebi obezbedi dovoljno hrane. Jednoga dana pokucao je navrata bogatog trgovca. Sluga je otvorio vrata, ali kada je ugledao prosjaka zalupio mu je vrata pred nosem. Prosjak se rastuži i stade moliti i kukati: ”Trgovac po ceo dan sedi u dućanu, ne muči se kao ja, zarađuje i više no što mu treba, a ja ne mogu isprositi ni za hranu. Kada bih imao dovoljno hrane, kada bih samo imao dovoljno odeće, ja bih bio sretan”. Slušala ga je vila, koja je ljudima donosila sreću, pa mu reče: ” Daću ti nešto zlatnika, ali pod jednim uslovom. Ako ti zlatnik padne na zemlju pretvoriće se u blato”.
Prosjak smesta prihavti njezin uslov, te razveže svoju vreću. Kada se vreća napunila do pola, vila ga upita, hoće li mu toliko biti dovoljno. Prosjak odlučno reče da mu to nije dovoljno. Vila nastavi sipati zlatnike, sve dok se torba nije napunila skoro do vrha.
“Da li ti je ovoliko dovoljno”, upita ga vila.
“O, ne, treba mi još”, zakuka prosjak.
Vila tada uspe još zlatnika u vreću. Pohlepni prosjak je jedva držao vreću prepunu zlatnika. Pokušavao je stisnuti zlatnike, napraviti mesta u torbi za još zlatnika, no vreća nije izdržala teret, pukla je. Zlatnici se prosuše po zemlji i pretvoriše se u blato.
Predlog:
Ako je vaše dete zainteresovano pročitajte mu priču još jednom ili je vi tečno ispričajte, onoliko puta koliko to dete traži od vas. Onda mu postavite par pitanja da vidite da li je dete priču razumelo. “Da li ima razlike između pohlepnog prosjaka i pohlepnog trgovca”, upitajte ga. Pitajte ga da li je nekada primetio nekoga u svojoj okolini da je pohlepan. Da li je on nekada bio pohlepan, uz obavezno objašnjenje da je pohlepa glad za materijalnim, glad za bilo čim, čega već ima, jer pohlepan čovek pohlepom gasi žeđ za ljubavlju. Obavezno mu naglasite da pohlepa nije naše urođeno stanje, već se ona razvija kada god roditelj potkupi svoje dete, kada mu dozvoli da gleda crtać dok jede i sl. Svaka priča može da se prevede na jezik pet plišanih vaspitnih modela.
Bilo bi lepo da vašem detetu nabavite jednu lepu svesku i da navikne da dok vi čitate ili mu pričate priču da napravi svoju ilustraciju vezanu za priču. To može biti vreća, zlatnik, ispružena prosjakova ruka, dete koje jede i gleda crtaće. Možete napraviti pravu dramsku radionicu i postaviti i ovo delo na svoju porodičnu scenu. Možete napisati skupa sa detetom reči pesme a tata vam može stvoriti muziku na te reči, u trenu. Obavezno zapišite kada je priča čitana, ko mu je čitao i pribeležite poneku snažnu opasku vašeg deteta, koje ste sve aktivnosti imali na istu temu, koliko je vaše dete učestvovalo u svemu ili vas je hladno napustilo već kod prvih rečenica, muzičkih taktova.. Biće to neka vrsta obrazovno-vaspitnog dnevnika vašeg deteta, koji će s ponosom pokazivati sutra svojoj deci.
Milica Novković, 19.2.2018.
20