Како до доброг ђака

Драги родитељи, често ме питате, као професора књижевности и као аутора “Породичног буквара” шта бих вам препоручила да читате својој деци, оној најмлађој, до поласка у школу. Читајући “Породични буквар”, схватили сте да се добар ђак ствара у породици, од најранијег узраста, ако поштујете неке основне принципе. Један од њих је “прво реално, па онда виртуелно”. Прихватили сте да у прве две,  до три године, док не проговори добро и течно, дете не треба стављати пред екран, јер ћете зауставити његов раст у тако важном периоду. У прве три године са дететом треба јако пуно разговарати, јасно, разговетно, певати му успаванке, бројалице, причати му причице, које сами плетете док дете гледа у једну слику, најобичнију, слику како се деца играју у паркићу, слику како мама кува ручак, како тата пере кола и сл.

Не заборавите добре сликовнице са баснама, бајкама оним старим, традиционалним, не заборавите песмице добрих старих домаћих песника, које развијају детету речник и ритам матерњег језика.  Тек са навршене три године полако дозволите детету биране виртуелне садржаје. Негде у четвртој години почните са читањем прича, провереног доброг садржаја, са што мање слика, како би дете развијало способност замишљања, домишљања, без чега неће бити добар ђак, јер  школа и даље у свом темељу има књигу, била она реална или виртуелна. Темељ добре школе биће књига, док школа постоји. Од срца вам препоручујем бајке, басне, добру поезију и посебно се залажем да својој деци читате кратке приче које говоре о врлинама људи.

На нашем новом сајту, који је пред вама , одвојили смо простор за сваког члана породице. Овом делу намењеном малој деци посебно ћемо посветити пажњу и помагаћемо вам, кад год сте у дилеми, шта им причати, читати, глумити, које им виртуелне садржаје треба дозволити…, а све са циљем да постану добри ђаци и добри људи. Очекујемо да нам и ви шаљете своје предлоге који су прошли кроз васе искуство. Време добрих људи долази. Долази време породица изворне свести, које своју децу неће васпитавати ни шарагарепом, ни штапом, нити ће дозволити да их овим алаткама васпитавају институције или чуда технологије.

Пошто је најгори васпитни модел позитивно условљавање, уцена или награђивање детета за сваки корак, јер он ствара похлепно дете, можда је напримереније кренути од причице:

ПОХЛЕПНИ ПРОСЈАK

У једном градићу живео је неки просјак. Целога дана је просио, али није успевао  да себи обезбеди довољно хране. Једнога дана покуцао је наврата богатог трговца. Слуга  је отворио врата, али када је угледао просјака залупио му  је врата пред носем. Просјак се растужи и стаде молити и кукати: ”Трговац по цео дан седи у дућану, не мучи се као ја, зарађује и више но што му треба, а ја не могу испросити ни за храну. Kада бих имао довољно хране, када бих само имао довољно одеће, ја бих био сретан”. Слушала га је вила, која је људима доносила срећу, па му рече: ” Даћу ти нешто златника, али под једним условом. Ако ти златник падне на земљу претвориће се у блато”.

Просјак сместа прихавти њезин услов, те развеже своју врећу. Kада се врећа напунила до пола, вила га упита, хоће ли му толико бити довољно. Просјак одлучно рече да му то није довољно. Вила настави сипати златнике, све док се торба није напунила скоро до врха.

“Да ли ти је оволико довољно”, упита га вила.

“О, не, треба ми још”, закука просјак.

Вила тада успе још златника у врећу. Похлепни просјак је једва држао врећу препуну златника. Покушавао је стиснути златнике, направити места у торби за још златника, но врећа није издржала терет, пукла је. Златници се просуше по земљи и претворише се у блато.

Предлог:

Ако је ваше дете заинтересовано прочитајте му причу још једном или је ви течно испричајте, онолико пута колико то дете тражи од вас. Онда му поставите пар питања да видите да ли је дете причу разумело. “Да ли има разлике између похлепног просјака и похлепног трговца”, упитајте га. Питајте га да ли је некада приметио некога у својој околини да је похлепан.  Да ли је он некада био похлепан,  уз обавезно објашњење да је похлепа глад за материјалним, глад за било чим, чега већ има, јер похлепан човек похлепом гаси жеђ за љубављу. Обавезно му нагласите да похлепа није наше урођено стање, већ се она развија када год родитељ поткупи своје дете, када му дозволи да гледа цртаћ док једе и сл.  Свака прича може да се преведе на језик пет плишаних васпитних модела.

Било би лепо да вашем детету набавите једну лепу свеску и да навикне да док ви читате или му причате причу да направи  своју илустрацију везану за причу. То може бити врећа, златник, испружена просјакова рука, дете које једе и гледа цртаће. Можете направити праву драмску радионицу и поставити и ово дело на своју породичну сцену. Можете написати скупа са дететом речи песме а тата вам може створити музику на те речи, у трену. Обавезно запишите када је прича читана, ко му је читао и прибележите понеку снажну опаску вашег  детета, које сте све активности имали на исту тему, колико је ваше дете учествовало у свему или вас је хладно напустило већ код првих реченица, музичких тактова.. Биће то нека врста образовно-васпитног дневника вашег детета, који ће с поносом показивати сутра својој деци.

Милица Новковић, 19.2.2018.