Нико није крив, а најмање ваши родитељи, за сва ваша неиспуњена очекивања. Како може да буде крив онај који нема знање.
Ауторитарни систем је чувао себе, а то данас чине његове слуге, плишани васпитни модели.
Радујте се што сте пионири изворног васпитања, којим ћемо стићи до Извора.
Трочасовни семинар на тему Изворног васпитања-васпитања без казне и без награде, одржаће проф.Милица Новковић.
Циљ семинар је да породице и млади добију знање о Изворном васпитању и практична упутства за његову примену.
Маме и тате ће научити како без поткупљивања и без кажњавања постају најбољи родитељи. Деца без дресуре штапом и шаргарепом израстају у вредне, послушне, добро васпитане људе и најважније постају добри ђаци који воле учење и књигу.
Плишана бака храни, облачи, служи, опслужује, ринта, награђује унуке за сваки корак, ћутке, трпи сва понижења само да би се мало огрејала уз своју дечицу. Допушта деци да сате проводе уз ТВ, уз компјутер, уз прегласну музику, подржава и ћерку и зета у свему, а потпуно је свесна да њена деца не узрастају у добре људе.
Јелена Беквалац, 29.05.2016.
ПОРОДИЧНИ БУKВАР (5*)
Хвала за ову генијалну књигу. Волела бих да је прочита сваки човек, родитељ и заједно променимо свет!
Мила С, 11.03.2016.
ПОРОДИЧНИ БУKВАР (5*)
Феноменална књига!
Елена Сентевска, 04.02.2016.
ПОРОДИЧНИ БУKВАР (5*)
Kњига која нам је променила живот и топло је препоручујемо свима.
Ако желимо да омогућимо своме детету развој изворних потреба, раст духовности, кроз Доброту, Љубав и Истину, потребно је омогућити човечне услове за самоспознају свега реченог. У изворном облику сви нагони су здрави, пожељни уколико се развијају у одсуству ауторитарности.
17. Она и Он (Песма из “Породичног буквара”)
Милује душу. Ваша Милица.
https://www.youtube.com/watch?v=dUJu7rZfMh0Припадам генерацијама рођеним у прошлом веку, генерацијама, које се припремају за „повратак“ или одлазак без повратка, како вам воља. Сведоци смо тог времена, али и времена садашњег. Имамо децу, коју смо васпитавали слично, као нас наши родитељи, традиционално. Неговали смо код наше деце, углавном непролазне вредности: доброту, љубав према раду, реду, честитост, поштење, учили смо их да им је „боље да изгубе главу, него своју да огреше душу“… Васпитавали смо их личним примером, уметничком литературом, образовањем.
Све чешће нам експерти намећу комплексе, како ми Балканци, а нарочито ми Срби, нисмо у тренду. Заостали смо јер не прихватамо много тога што нуди развијени свет. Устручавамо се да користимо “пилуле за лилуле”, а оне решавају проблем, при руци су и нису тако ни скупе, раде на принципу “ћирибу-ћириба”.
Експерти су скоро успели, убедили су нас. Постали смо бенсендинска нација. Да ли смо задравији? Не! Да ли смо способнији за решевање акутних проблема породице и друштва? Не! Да ли смо мирнији? То нека свако каже сам себи.
****
Такви, какви су данас представљени у виртуелном свету, он и она постају узори милионима деце, којима трасирају лош пут. Указују им на пречице до “славе”, до богатства, до “леба без мотике”. А ни они, ни млади имитатори, не знају да пречице има за све, осим за Љубав и Радост, због којих су и дошли на овај свет.
Пречицом је пут широк, а онда нагло сужење у слепу улицу. Пут Љубави је узана стаза, стрма, али једина која доноси одговор на питање: “Шта сам, ко сам, шта могу бити и учинити за добро своје, своје породице и света у којем сам се обрео?” Када први пут поставе себи ова питања, постидеће се, спознавши да су сву своју виталну, животну силу преточили у секс, у функцији блуда “лаког” зарађивања и заустављања духовног раста. А витална сила је све: рад, учење, самоспознаја кроз уметност, науку, лепоту, самореализација кроз срећан брак, породицу, кроз посао који волимо, самоостварење у свим сегментима живота, кроз Радост и Љубав, на добро свих.
