Niko nije kriv, a najmanje vaši roditelji, za sva vaša neispunjena očekivanja. Kako može da bude kriv onaj koji nema znanje.
Autoritarni sistem je čuvao sebe, a to danas čine njegove sluge, plišani vaspitni modeli.
Radujte se što ste pioniri izvornog vaspitanja, kojim ćemo stići do Izvora.
Tročasovni seminar na temu Izvornog vaspitanja-vaspitanja bez kazne i bez nagrade, održaće prof.Milica Novković.
Cilj seminar je da porodice i mladi dobiju znanje o Izvornom vaspitanju i praktična uputstva za njegovu primenu.
Mame i tate će naučiti kako bez potkupljivanja i bez kažnjavanja postaju najbolji roditelji. Deca bez dresure štapom i šargarepom izrastaju u vredne, poslušne, dobro vaspitane ljude i najvažnije postaju dobri đaci koji vole učenje i knjigu.
Plišana baka hrani, oblači, služi, opslužuje, rinta, nagrađuje unuke za svaki korak, ćutke, trpi sva poniženja samo da bi se malo ogrejala uz svoju dečicu. Dopušta deci da sate provode uz TV, uz kompjuter, uz preglasnu muziku, podržava i ćerku i zeta u svemu, a potpuno je svesna da njena deca ne uzrastaju u dobre ljude.
Jelena Bekvalac, 29.05.2016.
PORODIČNI BUKVAR (5*)
Hvala za ovu genijalnu knjigu. Volela bih da je pročita svaki čovek, roditelj i zajedno promenimo svet!
Mila S, 11.03.2016.
PORODIČNI BUKVAR (5*)
Fenomenalna knjiga!
Elena Sentevska, 04.02.2016.
PORODIČNI BUKVAR (5*)
Knjiga koja nam je promenila život i toplo je preporučujemo svima.
Ako želimo da omogućimo svome detetu razvoj izvornih potreba, rast duhovnosti, kroz Dobrotu, Ljubav i Istinu, potrebno je omogućiti čovečne uslove za samospoznaju svega rečenog. U izvornom obliku svi nagoni su zdravi, poželjni ukoliko se razvijaju u odsustvu autoritarnosti.
17. Ona i On (Pesma iz “Porodičnog bukvara”)
Miluje dušu. Vaša Milica.
https://www.youtube.com/watch?v=dUJu7rZfMh0Pripadam generacijama rođenim u prošlom veku, generacijama, koje se pripremaju za „povratak“ ili odlazak bez povratka, kako vam volja. Svedoci smo tog vremena, ali i vremena sadašnjeg. Imamo decu, koju smo vaspitavali slično, kao nas naši roditelji, tradicionalno. Negovali smo kod naše dece, uglavnom neprolazne vrednosti: dobrotu, ljubav prema radu, redu, čestitost, poštenje, učili smo ih da im je „bolje da izgube glavu, nego svoju da ogreše dušu“… Vaspitavali smo ih ličnim primerom, umetničkom literaturom, obrazovanjem.
Sve češće nam eksperti nameću komplekse, kako mi Balkanci, a naročito mi Srbi, nismo u trendu. Zaostali smo jer ne prihvatamo mnogo toga što nudi razvijeni svet. Ustručavamo se da koristimo “pilule za lilule”, a one rešavaju problem, pri ruci su i nisu tako ni skupe, rade na principu “ćiribu-ćiriba”.
Eksperti su skoro uspeli, ubedili su nas. Postali smo bensendinska nacija. Da li smo zadraviji? Ne! Da li smo sposobniji za reševanje akutnih problema porodice i društva? Ne! Da li smo mirniji? To neka svako kaže sam sebi.
****
Takvi, kakvi su danas predstavljeni u virtuelnom svetu, on i ona postaju uzori milionima dece, kojima trasiraju loš put. Ukazuju im na prečice do “slave”, do bogatstva, do “leba bez motike”. A ni oni, ni mladi imitatori, ne znaju da prečice ima za sve, osim za Ljubav i Radost, zbog kojih su i došli na ovaj svet.
Prečicom je put širok, a onda naglo suženje u slepu ulicu. Put Ljubavi je uzana staza, strma, ali jedina koja donosi odgovor na pitanje: “Šta sam, ko sam, šta mogu biti i učiniti za dobro svoje, svoje porodice i sveta u kojem sam se obreo?” Kada prvi put postave sebi ova pitanja, postideće se, spoznavši da su svu svoju vitalnu, životnu silu pretočili u seks, u funkciji bluda “lakog” zarađivanja i zaustavljanja duhovnog rasta. A vitalna sila je sve: rad, učenje, samospoznaja kroz umetnost, nauku, lepotu, samorealizacija kroz srećan brak, porodicu, kroz posao koji volimo, samoostvarenje u svim segmentima života, kroz Radost i Ljubav, na dobro svih.
