20
Шта очекујем од вас? Да ме не дрмусате, љуљате, носате, умишљајући како ми све то прија. Не стављајте ме у ваш кревет, само зато што је вама лакше, тешко ћете ме, када мало порастем избацити, а тешко и тату вратити у брачну постељу. Не чините ме зависним од свега тога. Све је једностав��о: само мирно, нежно, нахрањено, на време, удобно, уз кратку, нежну причицу, успаванку, нежног маминог гласа и сан слеће на моје очи.
Разумем вашу потребу да се дружите. Млади сте. Стигло је друштванце. Нико се неће љутити, ако ме на време извучете из дима, буке, гужве и припремите за сан. “Само да одгледам филм!” Никако, мама! Још док траје шпица, потреба за сном ће одлепршати, и тада ће почети моја побуна, коју ћете ви прихватити. Ометаћу вас док гледате филм или док водите тако “важне” разговоре са пријатељима. Не слутите да сам пропустио најбољи део ноћи за одмор, раст. Изгубио сам ритам спавања који је одредила природа.
Годинама ћу вам загорчавати живот, тражећи да, равноправно са вама, живим ноћу. Знамо крај приче: ударци, вика, плач, јецаји, немиран сан. До пред зору јецаћу, јер ће ми тело измарати кошмарни снови. Тек пред зору почеће прави одмор и трајаће бар до подне. Можда то вама и одговара, јер шта би сте ви са дететом које се пробуди на време, са првим сунцем, а ви сте тако мамурни и уморни од испразног бдења.
За пар година бићу у тренду са друштвеним збивањима. Са лакоћом ћу прихватит живот ноћу, ноћно “бдење” на интернету, игрицама или испразним седељкама, а спавање дању. Сада ћете опет бдети, чекајући зору и мене из ноћног живота. Опет сузе, сада ваше. Kако је лако нарушити хармонију! Шта кажете?
(одломак из књиге Породични буквар)
20