20
Šta očekujem od vas? Da me ne drmusate, ljuljate, nosate, umišljajući kako mi sve to prija. Ne stavljajte me u vaš krevet, samo zato što je vama lakše, teško ćete me, kada malo porastem izbaciti, a teško i tatu vratiti u bračnu postelju. Ne činite me zavisnim od svega toga. Sve je jednostav��o: samo mirno, nežno, nahranjeno, na vreme, udobno, uz kratku, nežnu pričicu, uspavanku, nežnog maminog glasa i san sleće na moje oči.
Razumem vašu potrebu da se družite. Mladi ste. Stiglo je društvance. Niko se neće ljutiti, ako me na vreme izvučete iz dima, buke, gužve i pripremite za san. “Samo da odgledam film!” Nikako, mama! Još dok traje špica, potreba za snom će odlepršati, i tada će početi moja pobuna, koju ćete vi prihvatiti. Ometaću vas dok gledate film ili dok vodite tako “važne” razgovore sa prijateljima. Ne slutite da sam propustio najbolji deo noći za odmor, rast. Izgubio sam ritam spavanja koji je odredila priroda.
Godinama ću vam zagorčavati život, tražeći da, ravnopravno sa vama, živim noću. Znamo kraj priče: udarci, vika, plač, jecaji, nemiran san. Do pred zoru jecaću, jer će mi telo izmarati košmarni snovi. Tek pred zoru počeće pravi odmor i trajaće bar do podne. Možda to vama i odgovara, jer šta bi ste vi sa detetom koje se probudi na vreme, sa prvim suncem, a vi ste tako mamurni i umorni od ispraznog bdenja.
Za par godina biću u trendu sa društvenim zbivanjima. Sa lakoćom ću prihvatit život noću, noćno “bdenje” na internetu, igricama ili ispraznim sedeljkama, a spavanje danju. Sada ćete opet bdeti, čekajući zoru i mene iz noćnog života. Opet suze, sada vaše. Kako je lako narušiti harmoniju! Šta kažete?
(odlomak iz knjige Porodični bukvar)
20