20*lekcija iz serijala koji je prof.Novković posvetila Školi izvornog roditeljstva
Sandra Reljić: Dete dolazi na ovaj svet, kako volite da kažete, sa svojim „paketićem“, u kojem je sve što mu treba za život. U paketiću su i zdrave izvorne, zaštitne, prekopotrebne emocije. Zdrava ljutnja, zdrava, izvorna radost, izvorna briga, zdrava i bitna, izvorna tuga i na kraju zdrav strah, bez kojeg ne bismo mogli zamisliti svoj život. Ovim zdravim izvornim emocijama se branimo od svega što nas ugrožava, a dolazi spolja. Najčešće se dete brani svojim izvornim emocijama od PET pogrešnih vaspitnih modela.
Dete plače, besni kada ga mama tera da na silu jede, iako nije gladno. Majka umesto da poštuje zdravu potrebu deteta da jede kada je gladno pribegava grdnji, pretnji, zastrašivanju ili će uključiti Tv. Ponekad, kada dete ima jak izvorni nagon borbenosti, jer ima snažne izvorne emocije dete će pobediti i neće pojesti obrok. Tada će majka pribeći prezaštićivanju od reda i daće detetu neadekvatnu hranu, slatkiš ili keks tešeći se : „Bolje da pojede bilo šta nego da bude gladno“. U prva dva slučaja dete će verovatno pojesti neželjeno, ali kakve će posledice ostaviti na njega, to će majka videti vrlo brzo. Ili će dete postati proždrljivo i početi da se goji ili će potpuno odbijati hranu i početi da se razboljeva. Majčin zadatak nije bio težak. Čim je videla da je dete u besu, nije joj trebao ni štap ni šargarepa u vidu Tv, niti slatkiš kao nezdrava hrana. Štap je kazna, Tv je pozitivno uslovljavanje uma, a slatkiš je prezaštićivanje od reda.
Da nema uzroka koji emociju krivi, naslojava ili potiskuje naše emocije bi bile u harmoniji, a naši odnosi bi bili harmonični, prepuni ljubavi i zdravlja. Nažalost, čim dete dođe na svet mi započinjemo primenu pet autoritarnih, danas plišanih vaspitnih modela i vrlo brzo te prelepe izvorne emocije se ili naslojavaju, krive ili potiskuju.
Recite nam nešto o tim prelepim, zdravim, izvornim emocijama i šta se dešava kada na svaku tu emociju delujemo odeđenim prevaziđenim vaspitnim modelom?
Milica Novković: Danas je pred vama MAPA petoelementne strukture o kojoj ćemo detaljno govoriti u jednoj od narednih lekcija. Mapa će nam danas koristiti da naučimo nešto o zdravim, izvornim, zaštitnim emocijama sa kojima dolazimo na ovaj svet. Izvornih emocija ima samo pet. Na ZELENOJ kružnici je zdrava ljutnja, na crvenoj je izvorna radost, na žutoj je izvorna briga, na sivoj izvorna tuga i na teget je izvorni, zdrav strah. Naravno da osim ovih pet postoje brojne SUBSTRUKTURE ovih emocija koje pod uticajem autoritarnih modela postaju naslojene, potisnute iskrivljene, a najteža posledica je kada se na takvoj nekoj substrukturi ZAGLAVIMO.
Da kroz primer naučimo šta je to zdrava ljutnja i kako je sačuvati. Dete je pokazalo dovoljnu zrelost da krene da savladava lekciju vezivanja pertli. Ponudili ste mu aktivnost, dete pokazuje interesovanje. Verovatno će imati potrebu da mu pokažete kako se to radi. Dalje sve prepustite njemu. U toku savladavanja potrebe za samostalnošću i kroz vezivanje pertli dete može upasti u ogroman BES. Možda će u jednom momentu baciti cipelu, jer ne uspeva lako da savlada svoj zadatak. Taj bes je poželjan i normalan. Vi nudite pomoć, ako je traži, ali ne gubite strpljenje, naučite da čekate vaše dete. Ne kažnjavajte, jer tada dete radi iz straha. Ne potkupljujte jer će raditi iz interesa. Ne prezaštićujte, tako što ćete mu vi u njegovoj nemoći vezati pertle ili se odlučiti za cipele na čičak. Tako stvarate lenčugu.
No, kada sa USPEHOM završi proces učenja rezultat će biti izvorna radost, koju će nam pokazati širokim osmehom zadovoljstva, osetićemo njegovu stečenu sigurnost, njegov ponos na samog sebe. I kroz vezivanje pertli savladao je ekciju da nas samo izvorna ljutnja uvodi u radostan rad.
Sigurna sam da će svi mladi roditelji imati strpljenja za svoje dete i čekati taj osmeh zadovoljstva, koji je pokazao danas kod vezivanja pertli, a već sutra će pokazati osećaj zadovoljstva jer je sam vežbao mnogo zadataka iz matematike i pokazao najbolje rezultate na kontrolnom. Sve je učenje, sve je rad, a radostan rad kao imerativ 21.veka se rađa kada se izvorna ljutnja pokrene sama bez kazne i bez nagrade. Gde je zdrava ljutnja tu nema agresije ili autoagresije.
Da nema zdrave ljutnje ne bi bilo pokreta a pokret život znači. Ne bismo mogli da ostavrimo svoje izvorne potrebe. Setimo se samo šta sve beba nauči u prve dve godine života. Da nema te urođene, zdrave emocije ljutnje naš život ne bi imao tako lepu dinamiku kakvu ima. Za samo dve godine dete nauči da puzi, hoda, skače, govori, jede samo, oblači se samo…naravno da je svaka ta lekcija motivisana zdravom ljutnjom, pokretom. Zdrava ljutnja ne traži spoljašnju motivaciju, ni milom ni silom. Dete zna kada je spremno za kašiku i uzima je u ruke i bez vašeg insistiranja. No, roditelj napravi prvu, nepopravljivu grešku i kada dete pokaže zdravu ljutnju i maši se kašike majka proceni da je još mali, da će ga ona brže nahraniti, da se tako neće uprljati. Dete zdravu ljutnju pretoči u bes, vrisku, vi ga nekim modelom prisilite na kapitulaciju i dete vremenom odustaje. Uskoro imate parazita koji vam kaže i sa šest godina: “Hajde, hrani me!“ Za sve u životu na početku je zdrava ljutnja, koju mi zaustavimo nekim od modela i posle se čudimo što dete odlazi u agresiju ili autoagresiju.
Roditelji ne prepoznaju gde su na početku napravili grešku i onda se ceo život u začaranom krug, optužujući decu. Sukobi su neizbežni kada dete u daljem životu očekuje da mu kaznom ili nagradom pokrećete unutrašnju ljutnju. Hajde, spakuj knjige, hajde, vežbaj klavir, hajde spremi svoju sobu. Hajde, požuri, ne razvlači se.., postale su uobičajene reči svakog roditelja. Što je ubrzanje rečima jače, deca sve sporija, sukobi između dece i roditelja sve češći, jači, harmonije porodične sve manje. Otpor deteta prema radu će uvek postojati, jer je dete odavno zaboravilo da ima svoju zdravu emociju ljutnje, koja nažalost nije pokrenuta kada je bio mali.
Klasična kazna, uprkos zabranama, danas postaje sredstvo za aktiviranje zdrave ljutnje, koja se iskrivila u potisnutu naslojenu ljutnju. Danas ima dosta roditelja i dece koji su se zaglavili na iskrivljenoj emociji ljutnje i neprestano su spremni za svađu, za otpor,za ono: „E,baš neću“.
Sandra Reljić: Sada se roditelji starije dece pitaju: Ako smo im zaustavili zdravu ljutnju kada su bili mali ili su nama zdravu ljutnju zaustavili naši roditelji, možemo li je pokrenuti iako naše dete ima 12, a mi preko 40 godina.
Milica Novković: Naravno da je moguće. Čovek je žilavo biće i izvorne emocije su tu. Onog trenutka kada odlučimo da primenimo znanje Izvornog vaspitanja i odbacimo svih pet modela, izvorna ljutnja i naša i našeg deteta izranja. No, budite strpljivi i ta lekcija će doći na red.
Sandra Reljić: Zdrava ljutnja prelazi u potisnuti bes najčešće kada se dete plaši kazne. Danas uglavnom roditelji ne kažnjavaju pa ipak ima potisnute zdrave ljutnje, potisnutog besa. Zašto je to tako?
Milica Novković: U današnje vreme kada nam je dozvoljena samo blaga prinuda, kao mogućnost da ne damo detetu obećanu nagradu jer nije ispunio zadatak, kao posledicu imamo potisnuti ljutnju, bes, mržnju. Deca bi rado pokazala bes kada im roditelj zabrani telefon ili obećanu nagradu, ali dete je svesno da je sve u rukama roditelja i zato glumi, pravi se dobro, ispunjava zadatke, samo dok ne postigne cilj. Čim postigne cilj pokazuje otvoren bes i to baš prema roditelju koji mu je konačno dao obećanu nagradu. Takvi roditelji su tužni jer očekuju zahvalnost, a ja vam kažem nikada nećete dobiti ni ljubav ni zahvalnost od deteta koje odvajate od izvora uz pomoć Petaka.
Pogledajmo crveni krug i na njemu izvornu emociju radosti. Vrlo često me pitaju ljudi kako izgleda ta izvorna radost i čemu ona služi. Izvorna radost nam omogućava da život živimo u svojoj punoti, da osećamo snažnu životnu energiju pri savladavanju svih prepreka na putu samospoznaje, samorealizacije, i samoostvarenja. Nekada je ta izvorna radost silovita, snažna iako naizgled bezrazložna. Dete ujutru ustaje sa osmehom i trči vam u zagrljaj. Mislimo da je njegova izvorna radost bezrazložna, a nije. Novi je dan, novi pokret, život se budi u detetu. Dete brzo shvati da žurite na posao, pokreće svoju zdravu ljutnju, ona pokreće zdravu radost i sve je u harmoniji. Dete trči u kupatilo, oblači se doručkuje, spremno za vrtić, školu. O ovakvom detetu sanja moderan roditelj. Nažalost dete, žrtva plišanog vaspitanja vrlo rano gubi izvornu radost, pretače je u interesnu.
Primera na pretek. Detetu ste zaustavili izvornu ljutnju, tako što ste ga stavili pred ekran, dali mu prerano smart telefon u ruke, da bi jelo, uspavalo se, bilo mirno, da vas pusti da na miru popijete kafu. To ste učinili i pre navršene godine života vašeg deteta. Dete će prirodno očekivati da za sve svoje aktivnosti treba da dobije telefon. Bez telefona koji danas najjače uslovljava dečiji um dete više ništa neće da uradi iz izvorne radosti već iz interesne.
Poješću brzo, obućiću se još brže, naučiću da vezujem pertle i prividno ću se radovati tom radu. Suštinski taj rad ću obaviti što moram a radovaću se telefonu, igricama. Radiću kada mi se ne radi, ješću kada nisam gladan, oblačiću se, a to baš mrzim, uradiću domaći a to mi je najdosadnije na svetu…samo da dobijem željeni telefon. Telefon je samo primer savremenog najjačeg sredstva pozitivnog uslovljavanja deteta. A tek kada dođe na red potkupljivanje igračkama, garderobom, obećanjima, novcem…
Dete vrlo brzo počinje da shvata da sve to guši njegovu izvornu radost i vrlo brzo dođe trenutak da dete više nema te vrste radosti. Tada roditelj postane jako zabrinut i pokušava da tu radost vrati novim potkupljivanjima. Uzalud.
Sandra Reljić: Primećujemo da ima mnogo dece i mnogo ljudi koji neprestano traže jeftina zadovoljstva. Deca se neprestano glupiraju u školi, postaju klovnovi na časovima, prave neslane šale u učionici na račun drugara, na mrežama postavljaju neprimerene fotke, neprimerene komentare na račun nekog deteta, najviše vole smešne, potpuno beslovesne sadržaje video klipova. Satima gluvare na instagramu gledajući fotografije, igrajući igrice, umrežavajući se sa drugarima, a čim malo porastu opsednuti su onlajn kockom. Kako to, Milice vi objašanjavate?
Milica Novković:Nije to teško objasniti, ako ste pažljivo pratili kao autoritarni modeli ubijaju izvornu,zdravu ljutnju i zdravu radost. Dete potisne radost i tada traga za najbesmislenijim sadržajima jer su oni u skladu sa posledicama plišanog vaspitanja. Slično privlači slično. Dete u sadržajima koje si navela pokušavaju da osete radost,iako ona više nije ni ukakvoj vezi sa izvornom radošću. No, deci i ljudima i ovaj oblik surog radosti nešto znači. Doćiće trenutak, koji deca osećaju da će se izgubiti i taj plamičak radosti posle kojih sledi potpuno odsustvo i ove radosti. Verujem da roditelji koji me slušaju polako razumevaju suštinu Izvornog vaspitanja. Ne bavite se posledicama, ukinite UZROKE, ukinite pet preživelih vaspitnih modela. Dete se vraća izvornoj ljutnji i izvornoj radosti,a sa njim i vi jer ključ za Ljubav su harmonizovane emocije.
Da pređemo na žutu kružnicu. Na njoj je predivna zaštitna emocija brige. Kad god dete ima teškoću u savladavanju i ostavrenju svojih izvornih potreba ono se umiri, briga ga umiri ali ta ista briga pomogne u
nalaženju izlaska iz problema. Dete koje raste bez autoritarnosti samo će detektovati svoj problem, umiriće se i slakoćom naći i rešenje. Mališan ima zdravu ljutnju i radost od pranja zubića. Tata je odneo stoličicu na terasu i nije je vratio pa dete ne može da dohvati četkicu i slavinu. Malo će stati, razmisliti i brzo naći rešenje. Doguraće iz kuhinje veliku stolicu i rešiti problem. Radostan će stati pred vas jer ga niste grdili, već ste ga pohvalili za akciju koju je obavio. Iako ste videli da je malo uprljao mebl kaladontom niste reagovali.
Ako je problem složeniji, ako ga neki dečak neprestano kinji u vrtiću, kada shvati da mu ni briga nije donela rešenje hrabro će stati pred vaspitačicu i tražiti zaštitu. Ako vaspitačica ne reaguje potražiće vašu pomoć, dragi roditelji.
No, uz prethodne modele, kaznu, nagradu ukidamo detetu zdravu ljutnju, zdravu radost pa onda ne očekujmo zdravu brigu u funkciji rešavanja problema.Tada se roditelj zabrine za svoje dete i počinje da ga prezaštićuje, nudeći mu unapred gotova rešenja. Nema stoličice, vi mu nudite rešenje, dira ga neko u vrtiću vaše rešenje je: Izudaraj svakog, ko te prvi dira. Polako izvorna briga gubi svoju izvornu funkciju i postaje ili naslojena ili potisnuta. Dete ima naslojenu brigu kada je potpuno neaktivno, usporeno, očekujući da sve vi rešite. Ako ima potisnutu brigu deluje nam kao da je bez svoga anđela čuvara. Izvodi vratolomije, upada u opasne situacije ne brinući o mogućim posledicama. Jednom rečju takvo dete nema zaštitne emocije, vremenom je ostao sa svojim iskrivljenim emocijama ljutnje, radosti i brige, nažalost.
Sandra Reljić: Mnogi misle da je emocija tuge negativna i stalno čujemo, budi pozitivan, uživaj u životu. Kako to razumeti iz ravni izvornog vaspitanja?
Milica Novković: Ko me je pažljivo slušao naučio je da nam kazna, nagrada, prezaštićivanje ukidaju izvornu ljutnju, zdravu radost i zdravu brigu. Ako su ove tri emocije iskrivljene onda će i naša izvorna, preko potrebna, zaštitna emocija tuge biti takođe iskrivljena.
U kakvoj funkciji je izvorna tuga? Od čega nas ona štiti? Kada kažemo tuga prvo pomislimo na mir i tišinu. Da upravo je ona u ulozi da nas smiri posle svih naših zdravih akcija, zdravih pokušaja i zdravih rešenja,obavljanih u odsustvu PET.
Energetski telo doživi veliki napor kada se ove tri zdrave emocije angažuju i treba mu omogućiti mali odmor pred ulazak u završnicu. Za zvašnicu nam je potrebna jaka unutrašnja volja, koja nije ništa drugo do unutrašnja motivacija da rad obavimo do kraja.
Vratimo se detetu koje savladava akciju vezivanja pertli kroz koju ostvaruje toliko potrebnu samostalnost, sigurnost. Povremeno je besneo, povremeno se vraćao radosti, pa naišao na gotovo nerešiv problem, koji je razrešio zdravom brigom. E, posle svega potreban je mir telu, pre konačnog ulaska u završnicu kojom će samo preko izvorne volje doći do svog iskustva, pa i do mudrosti kojom će se konačno videti iskustvo, rezultat samostalnog rada. Ta zdrava tuga je tesno vezana za unutrašnju, izvornu volju. Kako? Tuga omogućava mir, mirnu luku, ali isto tako izvorna tuga tačno prepoznaje taj trenutak kada um mora da uskoči u izvornu volju, u unutrašnju motivaciju da se posao obavi do kraja. Taj mir, koji nam omogućava zdrava tuga ne sme da traje ni premalo, ni previše. Taj tas na vagi kada treba napustiti mir i skočiti u volju je ključ završnice ucelovljenja.
No, koliko danas ima ljudi koji sanjaju da pokrenu unutrašnju motivaciju u sebi i drugima ali je sve bezuspešno. Zašto? Zato što neće ili ne mogu da sagledaju istinu da se do nje dolazi bez upotrebe prethodna tri vaspitna modela. Ta volja se pokreće ako prethodno krećemo od zdrave ljutnje, preko izvorne radosti. Ako ovoga nema ostaje nam samo skok u naslojenu iskrivljenu emociju tuge, koja se pokazuje u obliku nemira, tvrdoglavog istrajavanja da ne ispunjavamo zadatke koji se pred nas postavljaju. Tvrdoglavo i na svoju štetu ne učimo, ne radimo, istrajavamo na iskrivljenoj radosti i iskrivljenoj ljutnji. Tada roditelju ne preostaje ništa drugo osim VERBALIZMA kojim pokušava da pokrene dete na rad, na red. No telo, kao božija tvorevina, je prepametno i kaže: Možeš kako hoćeš a ne možeš dokle ti hoćeš. Tada se telo smiruje jer se tuga potiskuje i sprema se na bezvoljnost i lagano uplovljva u depresiju. I baš u tom očajničkom pokušaju da neko nekoga izvuče sa broda koji tone, često čujemo: Opusti se, pokreni se, život je lep, ne brini, uživaj u životu, jednostavno svi savetuju budi pozitivan. Nažalost to je puki verbalizam i ukoliko se ne otklone uzroci i ne odbaci svih pet modela put u depresiju je neizbežan.
Sandra Reljić:Često čujemo od stručanjaka da deca ispoljavaju na drugačiji način depresiju nego odrasli i da se ne treba čuditi što su u depresiji u nekoj vrsti preterane aktivnosti. Kako to objasniti iz ravni znanja o izvornim emocijama?
Milica Novković: Ponavljam ko pažljivo sluša moje izlaganje može sam izvesti pravilne zaključke. Dete se ne predaje lako kada izgubi zdravu ljutnju, zdravu radost i zdravi brigu. Formalno on je u tuzi ali uglavnom naslojenoj koju izražava preteranom aktivnošću ne bi li nekako dobio trunke izgubljene radosti. Tada nikoga neće da sluša, tvrdoglavo istrajava na onome što ga vodi tom mršavom cilju. Koliko će dugo istrajavati zavisi kolkiko ima godina, koliko je već dugo žrtva plišanog vaspitanja, naročito verbalizma.
Mi odrasli smo umoreni bezuspešnim pokušajima da nas neko vrati Izvornim emocijama i harmoniji. Uninija nas obuzima u vidu čamotinje, klonulosti, umora, tromosti, mrzovolje duha. Samo je pitanje dana kada će ko podleći depresiji i bolesnom miru iz kojeg nas samo lekovima izvode, privremeno.
Sandra Reljić: Ljudi uglavnom, kada kažu tuga, misle na tugu zbog gubitka nekog dragog ili gubitka nečega. Kada kažu tuga uglavnom misle i na izrazito emotivne ljude. Da li i ti oblici tuge mogu da budu zdravi, izvorni i kako izgleda takva tuga vezana za bolne gubitke ili emotivnost?
Milica Novkvoić: Zdrava tuga je jako važna zaštitna emocija i svoje pravo, to dobro, lice pokazuje u trenucima gubitka najdražih ili pri gubitku nečeg nama jako važnog (materijalni gubici). Kada imamo zdravu tugu mi gubitak drage osobe odbolujemo, ožalimo u miru i dostojanstveno. Zdrava tuga nas uvodi u mir i tačno zna trenutak kada treba da budi zdravu volju koja nas vraća životu. Stari su to znali i govorili su: Ožalite najmilije i na godinu dana skidajte crninu. A za gubitak imovine su govorili: Dok je glave na ramenu, ponovo ćeš sve steći.
Nažalost, danas je pod uticajm plišanih sve naopako. Decu uglavnom ni na sahrane ne vodimo da se ne potresaju, a tek da ponesu crninu i na kratko, ni slučajno. Dete ne uspe da ožali baku, deku, koji su mu pomagali da odraste, koji su ga iskreno voleli. Odvajamo ih od tuge za najmilijima, a zato imamo opravdanje za njihovu tugu kada izgube igračku, kada izgube u igri čoveče ne ljuti se , na igricama ili kada izgube novac u kockarnicama.
Što se tiče emotivnosti to nije teško razumeti ako se zna da pojedini ljudi imaju prirodom datu jaču
emotivnost nego neki drugi ljudi. Takvi su skloni da zaplaču kada su drugi nesretni, kada drugi izgube bliskog, kada su drugi siromašni, gladni. Takvi ljudi nisu u opasnosti jer ih njihova tuga ne uvodi u problem. Takvi su dobro sveta. No, danas imamo emotivce koji plaču za sve i svašta, naročito kada život žive iz ravni pet autoritarnih vaspitnih modela. Svaku ovu tezu bismo mogli razvijati ali za našu školu ovo je dovoljno.
Pređimo na teget kružnicu u kojoj je smeštena zdrava izvorna emocija straha.
Sandra Reljić: Vrlo često u Porodičnom bukvaru kažete : Strah čoveka umudruje i ponavljate strah je jako važna izvorna emocija jer štiti sam život. Šta to znači?
Milica Novković: Zdrava izvorna emocija straha je zbilja jako važna. Gde ima zdravog straha dete čuva svoje telo, svoje zdravlje, svoj duh, izbegava opasnosti i naravno čuva druge od sebe…,jednom rečju zdrav izvorni strah smo doneli rođenjem, kao deo CELOMUDRENOSTI, kao deo donešenog DUHOVNOG ZDRAVLJA. Takav zdrav strah čoveka umudruje a biti mudar i bez iskustva se može samo uz zdravu, zaštitnu emociju straha. U tradicionalnoj porodici, gde je bilo samo kazne i lepe reči duhovno zdravlje se narušavalo, ali se i moglo relativno lako obnoviti. Danas, u vremenu plišanog vaspitanja u najranijem detinjstvu izvorne emocije se krive, pa se i i duhovno zdravlje kao potencijal donešen rođenjem ubrzano topi. Ne treba tu mnogo priče. Zamislite koju snagu ima virtuelni strah koji prerano uđe u život svakog deteta. Dete ima očekivanja da prvo upozna realni, pa tek onda virtuelni svet. Ako mu date telefon sa pola godine života beba ulazi u strah od tog virtuelnog iako ništa ne razume. Pritom kada je tako malenu uvedete u taj svet,beba se grčevito vezuje za to prvo što ste joj ponudili i odvaja se od realnog sveta. Zamislite koliko je jak strah od virtuelnog i strah od odvajanja od realnog. Samo to bi bilo dovoljno da uništi izvorni strah. A gde su kazna, nagrada, prezaštićivanje, verbalizam, nakazni modeli koji odvajaju dete od sebe od svoje izvorne suštine.
Šta preostaje detetu iskrivljenog straha? Da potisne emociju straha, da je usmeri ka svojoj unutrašnjosti i da polako ode u bolest. Pošto je telo mlado za bolest ima vremena dete svoj potisnuti strah prazni kroz autoagresiju ili agresiju. Drugi put je da nasloji emociju straha imate pred sobom dete koje se plaši i svoje senke. Preostaje mu da šeta između tuge i straha, straha i tuge i nanosi bol i sebi i roditelju. Ne bih više o strahu, osim da podvučem, naglasim, gde nema PETAKA ima celomudrenosti, kao duhovnog zdravlja, ima izvornog straha kao najjače zaštitne emocije.
Sandra Reljić: Obigrali smo petoelementnu strukturu i pokazali roditeljima da nije teško očuvati svom
detetu duhovno zdravlje. Detetu čuvate dihovno zdravlje, sebe vraćate duhovnom zdravlju jer ste i vi došli sa njim na ovaj svet.
Sada je jasnije zašto su HARMONIZOVANE EMOCIJE KLJUČ ZA LJUBAV.
Srećno.
*Ostale lekcije, mogu se preslušati na Jutjub kanalu Škola izvornog roditeljstva na linku: https://www.youtube.com/channel/UCETdVdb-dDycUL3iObiqS2g
20