20
Драги родитељи, шездесетих година прошлог века развијени свет је законом забранио класичну казну, а наметнуо породицама остале ауторитарне васпитне моделе, зовимо их, плишани, награђивање и одузимање награде, презаштићивање детета од рада, реда, учења и живота, вербализам је постао омиљен васпитни модел родитеља, када се речима покушава убедити дете да није добро да буде лењо, похлепно, агресивно, бежељно, безвољно, да треба с радошћу да ради, учи, да треба да поштује своје родитеље и васпитаче, да не треба да имитира лоше виртуелне садржаје…, а до свега тога довео га је родитељ користећи плишано васпитање и допустивши да лоши виртуелни садржаји постану главни васпитачи деце.
Већ деведесетих плишано је стигло у све земље неразвијеног света, па и на просторе некадашње Југославије. Данас живимо последице плишаног васпитања и тешко се боримо са тим последицама. Свака битка добијена са једном последицом рађа нови још већи проблем. Стручњаци плишане свести и даље истрајавају на плишаном васпитању иако је тај васпитни систем неодржив. Родитељи и паметни појединци се питају како изаћи из овог зачараног круга, како спасити породицу, како помирити мушкарца и жену, како, како?
Kао прво, морамо прихватити истину да су пет плишаних васпитних модела у комбинацији са класичном казном УЗРОЦИ свих мука савремене породице. Ти проблеми породице се имплементирају у вртић, школу, друштвене институције и цело друштво. Дакле у породици је све почело, све разболело, у породици се мора и лечити.
Дете долази на свет са јаким ИЗВОРОМ, зовите то ДНK. Ту је све уписано. Уписан је потенцијал детета, његове потребе, таленти, уписана је клица Доброте, Љубави и Истина. Дете непогрешиво зна када је гладно, које су његове потребе, дете је предодређено за хармонију, јер се рађа са пет изворних емоција које у условима без ауторитарности одржавају хармонију и физичку и менталну и духовну. Kада дође у свет његово изворно биће почиње да се криви са ових пет модела. Уместо изворне радости добијамо интересну, уместо здраве љутње која креира здраву акцију добијамо агресију, као последицу кажњавања. Награђивање и кажњавање потпуно мењају изворно биће детета и његова изворна свесност, постаје плишана свесност (једеш када ниси гладан, једеш уз тв јер не волиш храну, плаћају те да переш зубе, да идеш у школу, јер не волиш ни себе, ни учење). Све изворно се потискује и дете заборавља, не препознаје да је дошло на овај свет, као у највећу учионицу у којој треба да оствари све своје потенцијале, таленете кроз радостан рад, с Љубављу и на Добро свих.
Дакле, плишано или ауторитарно је одвојило дете од Извора, од универзалних Истина и проблеми се само умножавају. Плишано је одвојило дете од Извора. Изворно васпитање, које укида све ауторитарне, спољашње васпитне моделе, укида дресуру малог човека, враћа дете ИЗВОРУ. Зато сам и изменила назив васпитања будућности. Не стваралачко, него ИЗВОРНО.
Изворно васпитање се усваја и пре доласка детета на свет
Kада родитељи прихвате истину да плишане моделе, као узроке треба одбацити, онда збиља ништа не би требало да буде тешко, ако ово знање добију нешто пре рођења детета. Најбоље је да млади прво одвежбају 
односе међу собом, без казне, награде, презаштићивања, вербализма и без злоупотребе виртуелних садржаја, које су као деца имитирали. Из тих разлога објављујем нову књигу БИТ(KА) ЉУБАВИ, коју сам наменила младим, рођеним после 1985. Њих називам полуплишаним, јер имају сећање на традиционалне и универзалне вредности иако су једном ногом у свету плишаних. Те генерације, на које рачунам, извешће породицу на прави пут. Традиционална породица је превазиђена, плишана је оболела и полако умире, једина која ће преживети време је изворна породица. Kада ти млади људи примене изворно васпитање у својим односима, дочекаће бебу с радошћу и зналачки, и знаће како бебу да задрже на извору, уводећи је у овај хаотични свет. Упркос хаосу, таква деца ће очувати изворну свест и стварати вредносни систем који ће бити утемељен на Љубави и Доброти.
Беба је стигла у ваш загрљај
Проблема готово нема ако сте лепоте изворног усвојили и пре доласка бебе. Зар је тешко запамтити да дете не треба хранити ни наградом, ни казном. Дете има чакру глади и препознаћете када му треба понудити здраву храну. Дете има потребу за здравим сном и зашто би сте га успављивали, на начин како се то данас ради, возили га колима, љуљали по три сата, спава у вашем кревету. Мучили сте се јер нисте препознали да је бебац препун страха, јер током дана седи пред екраном. А можда сте се данас свађали са супругом, док сте бебу држали у наручју. Сви ваши страхови су прошли кроз бебу. Све потребе, сви нагони су уписани у Извор детета. Чему онда присила било које врсте. Зар је тешко знати, да ако дете ставите пред екран, у прве две године живота, у периоду када треба да развија свој ветар, свој нагон за покретом у реалном свету, да ћете дете одвојити од извора јер екран садржи свих пет ауторитарних васпитних модела. Иако сте ви укинули плишано, екран се побринуо да вам ваше малишане одвоји од извора и ви имате проблем. Тада забринути тражите стручњаке, питајући их како да решите ову последицу. И збиља ту последицу ћете можда решити, али нови проблем следи јер нисте отклонили узроке.
Зар је тешко запамтити да је похлепно дете агресивно, а похлепно и агресивно дете је несвесно и лењо. Зашто је дете такво, а такво није рођено? Зато што сте похрлили плишаном у загрљај. Е,тада питате како да га натерам да покупи играчке или да уради било шта примерено његовом узрасту. Нема плишаних и нема екрана док је дете у фази јаког покрета и развоја говора, док се не утемељи у реалном свету. Такво дете, изворно све што ради, шаље нам неку поруку. Ако вришти јер је баш одлучио да проучи канту за смеће, јер је то његова лекција, онда га нећете ударати, већ ћете наћи неку чисту канту ставити у њу нешто што не угрожава дете и показати му шта је и чему служи канта за смеће. Ако га ударате, убијате његову радозналост и његову жељу за учењем. Притом стварате тврдоглаво дете јер он баш то хоће, а ви не дате.
Родитељи мисле да је изворно васпитање анархија. Напротив, Изворно уводи дете у савршен ред, али са јасно постављеним границама, без казне и без награде. Добили сте живахно дете, које се пење по стварима, а могао би се изненада наћи и на прозору и угрозити свој живот. Наравно да све што га озбиљно угрожава нећете допустити. Ставите лепљиву траку на прозор а њега одлучно спустите на под. Наравно да ће плакати, јер он не разуме зашто му то не дозвољавате. Ако би кренули са вербализмом како је то опасно ништа вас не би разумео и само би појачао плач. Плаче? Па нека плаче, престаће, то је његово право да се бори за себе и своје потребе. Ви сте весели јер видите да је ваше дете борац. Kада мало порасте схватиће зашто сте му поставили границе.
Неће да покупи играчке, прво га молите, па као хајде да скупа покупимо, па га онда истучете да запамти и на крају ви плачући покупите играчке које је дете разбацало. Све може много једноставније. Kада видите да одбија сакупљање играчака, весело кажете да ћете то ви урадити, јер видите да није данас расположен за тај рад, а њега замолите да крпом, коју сте поквасили, обрише плочице у кухињи или опере пар пластичних тањира. Kада завршите, похвалите га, заједнички седите да се одморите. Дете задовољно јер схвата да је радостан рад најважнији. Нисте га презаштитили јер је он радио док сте ви сакупљали играчке. Примерима нама краја. Све је лако када родитељи трансформишу своју плишану у изворну свест.
А када сте за изворно дознали када ваше дете већ има формирану плишану свест, шта тада и како ?
О томе ћемо другом приликом. Није лако петака вратити радосном раду, реду и радосном учењу. Није лако, јер сте сте га у незнању довели довде, али је реално и могуће, ако усвојите принципе изворног.
Милица Новковић, аутор Породичног буквара и Бит(ка) Љубави.
20