SVE DOĐE I PROĐE, SAMO JE LJUBAV NEPROLAZNA

20

Dragi roditelji,
Dugo sam razmišljala da li uopšte da vam se javljam dok je Srbija u vanrednom stanju zbog korone, dok ste vi u izolaciji, u karantinu sa svojom decom, sa svojim školarcima ili malcima. Korona nam je postavila granice i šta je tu je. Izdržaćemo.

“Sve što dođe, mora i da prođe”! I proći će.
Uostalom šta bih vam pametno mogla reći u vremenu kada se ne zna kome je teže, vašoj deci, jer se ne kreću dovoljno, ne trče, ne voze bajs, ne druže se u školi, na rođendanima, na izletima, ili vama uz njihovu sputanu energiju? Da vam dajem savete kako da ih smirite kada krene pražnjenje vulkana te potisnute zdrave dečije energije. Šta da radite kada vrište, kada su lenji, neposlušni, kada se tuku? To ćete nekako rešiti sami. Kako da ostanete mirni i ne istučete ih u brojnim situacijama. Suvišni bi bili bilo čiji saveti. Kako da se igrate sa njima i kada vam do igre nije, kako da se družite, a do druženja nije ni vama, ni njima, vi sa svojim mislima i obavezama, oni sa potrebom da se druže sa svojim vršnjacima. Kako da ih probudite na vreme za virtuelni čas jer su noćas đikali do ponoći, odlagali odlazak u krevet da se ne suoče sa strahovima, koje su potiskivali ili nestašlucima praznili tokom celog dana.

U mraku kreveta strah ima ogromne oči, oni su samo deca, ne zaboravite. Kako da ih naterate da mirno sede i gledaju u učiteljicu na ekranu, a oni bi da malo prošeteju, da piške, da pojedu nešto, da vas nerviraju ne bi li prestali da ih kontrolišete? Nema danas takvog savetodavca koji bi vam dao univerzalan recept u vanrednim uslovima. Da vas savetujem kako da učite sa vašom decom, pošto se završe virtuelni časovi, kako da pokažete beskrajno strpljenje i značaj domaćih zadataka, dok virtuelna učiteljica čeka, a vi krišom na ekranu čitate broj umrlih danas. Kako da ih terate da peru ruke po enti put, a znate da to oduvek najviše mrze. Kako da operu pravilno ruke, a da ih ne ucenite, ne zastrašujete teškom bolešću, ponavljajući po hiljaditi put opasnosti od korone. Kako da ne počnete da ih grdite od straha za njih i sebe, jer su utrčali u bakinu i dekinu sobu, utrčali iz ljubavi. Kako da im oduzmete telefone i tablete da ne igraju igrice, ne gledaju more gluposti, kako kada ste i vi uz telefon 24 sata, opravdano, a oni vam samo grubo odbruse da su i oni opravdano na tabletu ili telefonu. Kako da ih zamolite da vam oproste jer ste se sočno posvađali sa ženom, pred njima. Da li će razumeti da vam je sada lakše i da možete da nastavite gde ste stali. Kako da ih naterate da ćute, da sede mirno, da ne vrište da biste vi na miru pogledali vesti i saznali šta smete, šta ne smete, od kada do kada je policijski čas, kolike su kazne za prekršaj, koliko ih je danas umrlo, koliko zaraženo, koliko izlečeno, koliko na aparatima, jer u neznanju možete napraviti velike greške. Kako mirno da pratite brojne nove i nove dezinformacije, poluinformacije kako biste „uspeli“ da sklopite kockice
mozaika, da makar naslutite šta nas čeka kada dobijemo rat protiv korone.

Kako da smirite, zalečite svoj zgnječeni zastrašeni um, koji je još zastrašeniji danas nego juče, jer uprkos svim informacijama i dezinformacijama, vaš um do istine nije došao. Šta i kako kada vaš premoreni um nastavi da satima gužva sam sebe projektujući buduće događaje na planu daljih dešavanja, zaposlenja, ekonomije, kredita, opstanka porodice, na duhovnom planu, mentalnom, zdravstevenom, na planu bolesti, koje nas čekaju posle korone. Ono najvažnije se odnosi na egzistencijalno pitanje kako osmisliti život posle korone, jer svi tvrde kako ništa više neće biti isto, a niko ne kaže – a kako će biti?

Mozak u strahu, srce lupa, pluća jedva dišu. Posle svih egzibicija vašeg zastrašenog uma pokušavate da se smirite ne bi li obavili redovnu kupovinu, prošetali ljubimca, vratili se kući pre policijskog časa, pred decom i voljenima vešto sakrili strepnju i strahove i na miru obavili svoje vanredne roditeljske zadatke u vanrednim porodičnim, društvenim i svetskim uslovima, u koje nas je dovela korona. Bila bih licemer i demagog kada bih dala bilo kakav savet kako u svakoj navedenoj i nenavedenoj situaciji. Znam da će svako da iskoristi maksimum svoje rezervne snage i skrivenih mogućnosti i rešiće sve to sam, na svoj način, jer u vanrednim okolnostima zna se da uz mnogo babica deca budu kilava.

Gde ima STRAHA nema Ljubavi

Pa zašto vam posle gotovo mesec dana u karantinu, ipak pišem? Zato što sam za protekle tri nedelje i sama osetila da je strah naš najveći neprijatelj, gori od korone. Za ovakve bitke samo nam Ljubavi treba.                                                                                                                      Gde ima STRAHA, nema LJUBAVI! Zapamtite ovu Istinu.  Potisnut ili naslojen strah, svejedno. Najopasniji je svakako onaj IRACIONALNI STRAH. Zato vam pišem, da pokušamo da se izborimo sa tim potmulim neprijateljem, sa strahom. Uslovljen um je zastrašen um. Moramo znati uzrok i mesto formiranja straha. Uzrok je uvek isti, svi oblici uslovljavanja čoveka. Mesto stacioniranja straha je um. Uzrok i mesto su isti samo strahovi menjaju svoja nakazna lica.

Mnogi od vas me znaju, mnogi su čuli neko moje predavanje, neki su pročitali knjige „Porodični bukvar“ i „Bit(ka) Ljubavi“, neko posećuje sajt: www.porodicnibukvar.org; Srž moje životne misije je da naučim roditelje da u vaspitanju svoje dece i u porodičnim odnosima ukinu NAGRADU i KAZNU, pozitivno i negativno uslovljavanje uma, koje je staro koliko i čovek. Kada uslovite nečiji um ili neko uslovi vaš, vi postajete objekat manipulacije, jer se od pamtiveka zna da se zastrašenim čovekom najlakše vlada. Ovo znanje širim mojom Srbijom preko trideset godina. Mnogi su me poslušali i sada znaju zašto sam ih tome učila. Samo uslovljen um živi u strahu, samo uslovljenim umom se može manipulisati, samo uslovljen um kreira mnoštvo zastrašujućih laži predstavljajući ih kao istine, a onda proturi i poneku istinu tek toliko da zbunjivanje bude žestoko. Žrvanj melje a uslovljen um guta, proždire sve ponuđeno.

Za ove tri nedelje mnogi roditelji su na svojoj koži mogli osetiti kako je njihovoj deci koju godinama uslovljavaju štapom i šargarepom, manipulišu njihovim umovima. Zamislite kada roditelj kaže detetu na početku školske godine: “Ako položiš razred odličnim, kupiću ti najbolji, najsavremeniji telefon, npr.“ Zamislite u kojem strahu, godinu dana, živi vaše dete, koje se trudi da bude odlično i dobije nagradu, a ne voli da uči, lenjo je, mrzi školu, nesvesno je vrednosti učenja. A tek strah pohlepnog deteta pri pomisli da neće dobiti obećano, jer neće biti odličan. A tek strah da će možda biti i fizički kažnjeno, ili neće ići na more, nema izlazaka, nema džeparca.

Sada, kada smo svi u karantinu, imamo dovoljno vremena da proverimo kako naš uslovljeni um ulazi u strah, kako strah raste, živi i noću i danju, progoni nas kao demon. Strah se iz uma polako širi na celo telo, ulazi u svaku ćeliju, u kosti, ide dalje. Strah je prisutan dok ćutimo i dok se lažno smejemo i dok pričamo viceve i dok razmenjujemo muzičke numere, divne slike, preporučujemo pozorišne predstave, knjige, strah stoji u nama i oko nas dok se igramo ili učimo sa svojom decom, dok se svađamo, ogovaramo, dok napadamo jedni druge, dok se hrabro šetamo, uprkos policijskom času, onako iz inata, a ustavri iz straha, dok nas vlast grdi i mi grdimo vlast, u svima čuči strah. Samo korona peva jer se hrani našim strahom. Prija joj hladnoća, a ima li veće hladnoće od straha.

Posmatrajmo pažljivo proces manipulacije našim zastrašenim umom. Krenite od bilo čega. Postavili ste pitanje šta će biti posle korone. Odlazite na Jutjub. Svako je dao istinu svoju, iz ravni svog uslovljenog uma. Uhvatili ste se za neku od tih „istina“: Biće ogromna ekonomska kriza, dolaze godine gladi, porobiće nas tehnologijom ili dogodiće se duhovni i ekonomski procvat… Um ulazi u strah, počinje da luduje. Sada vaš um projektuje svoje istine, uslovljen onom koju ste mu ponudili. Um sada vidi sebe bez novca, bez radnog mesta, deca bosa, gola, postaćete robovi mašina, delovi mašina, a kako ću ja tako pohlepan i zavidan ući u duhovnost?.. Zastrašeni mozak ne miruje, šalje, razmenjuje slične informacije, slične projekcije, sakuplja i gomila tuđe strahove, uvećavajući svoje. Kraja nema. Zaspivamo u košmarima, budimo se u još jačim strahovima. Ljubavi i mira sve manje, nažalost. Jedno ne smete zaboraviti da će nam za sve bitke koje nam predstoje posle korone biti potrebna ljubav. Ratovi će se sve manje voditi oružjem, a za nove, nama još nepoznate bitke, treba nam um u srcu, treba nam mnogo ljubavi. Novi heroji neće biti strašljivci uslovljenih umova, već hrabri ljudi prepuni ljubavi.

Dragi roditelji, pošto je korona stigla u Srbiju, prihvatimo to, uprkos tvrdnjama nekih da korone nema, da je ona paravan za nešto skriveno. Proglašeno je vanredno stanje, policijski čas, pomažu nam ljudi iz sveta, mediji nas obaveštavaju kako da se ponašamo, obavestiće nas i kada je kraj ovom ratu sa koronom. Poštujte propisane mere, jer tako treba. Biće bolje za sve nas.

Ne živite u strahu, jer korona mnogo voli da se ugnjezdi tamo gde je strah, gde je hladno. Biće vam lako da u svom karantinu živite relativno mirno, ovog aprila, 2020. uprkos svemu, ako ne zaboravite onu narodnu: „SVE ŠTO DOĐE MORA I DA PROĐE“! A kada prođe i ovaj rat, istina će se sama otkriti. Videćemo kuda svet ide posle korone. Spremajmo se za to vreme, nama za sada nepoznato. Do tada smanjimo strahove, ukinimo bilo čije, kao i sopstveno uslovljavanje uma, da bi ljubav umnožili. Gde je ljubav tu je radost, gde je radost tu je tolota, a toplotu korona ne voli. Što manje straha, više ljubavi, više svesnosti i korona će pre napustiti zemlju Srbiju.

Dok korona ne ode iz Srbije predlažem vam:

1. Imate dovoljno vremena i zato samo posmatrajte kako pozitivno i negativno uslovljavanje kroz medije, kroz alternativne medije, pisane, kroz portale, sajtove, mreže, kroz mnoštvo “istina”, kroz vaša prepričavanja, domišljanja, razmene svih tih informacija uvećavaju vaše/naše strahove. Samo posmatrajte.
2. Ako ustanovite da vaš strah raste uslovljavanjima onda vam dajem jednostavan recept. Poslušajte vesti, da ste u toku, prelistajte samo teme na Jutjubu, u novinama, bez otvaranja cele emisije, bez čitanja celih tekstova. Ne vezujte se ni za jednu informaciju, dezinformaciju, jer sve je laž što niste vi lično proverili. Ako su to laži, onda nemate razlog da te laži, razmenjujete, analizirate , prihvatate ili se njih plašite.
3. Hteli ste da me poslušate, ali vam ne ide od ruke. Zašto? Ne da vam zastrašeni um jer je strah njegova hrana. Navukao se um na strah. Zato se polako voljno odvikavajte od najjače droge, zvane strah. Svakog dana smanjujte sve oblike uslovljavanja svog uma. Manje straha u vašem umu i jednog jutra osvanete potpuno svesni da je samo uslovljen um zastrašen i da ste krenuli put ljubavi, istine, svesnosti i mira.Tada niko više ne može manipulisati vama i vašim umom. Istina se pomalja, a istina je jedna, univerzalna: Bog je ljubav, čovek je ikona Boga živoga, znači i mi smo ljubav. Da bismo gradili novi, bolji svet samo nam ljubavi treba.
4. Dala sam vam link kanala na Jutjubu za Školu izvornog roditeljstva: (https://www.youtube.com/channel/UCETdVdb-dDycUL3iObiqS2g.) Školu sam sa svojim saradnicima započela na Sv. Nikolu, 2019. Prekinuli smo rad jer nas je korona zaustavila na neko vreme. Lekcija u audio zapisu nema mnogo, ali ih ima sasvim dovoljno da steknete znanje o pošasti nagrade, kazne, prezaštićivanja, verbalizma i zloupotrebe imitiranja, kao autoritarnih vaspitnih modela koji seju strah u svakom čoveku.                 

Neki će od vas odmahnuti rukom i reći: “Ma ja to ne mogu, to me ne zanima”. Ništa strašno. Ako 1%, koji pročitaju i nauče ovih nekoliko lekcija, požele posle korone, da odbace svih pet opakih modela u vaspitanju svoje dece to je ogroman uspeh. Zamislite jednu četu, pa jedan vod dece i porodica budućnosti, čijim umovima neće moći niko da manipuliše ni štapom, ni šargarepom, ni mnoštvom “istina”. Zamislite tu četu, taj vod, kako prerastaju u armiju ljudi bez straha. Takvi će dobiti poslednju bitku, bitku Ljubavi i od planete napraviti jedno toplo gnezdo, o kojem su sanjali naši preci, sanjamo mi, sanjaju i naši potomci.

Sudbina planete je u rukama porodica izvorne svesti. Oni su potencijalni vladari planete i to će se dogoditi na ovaj ili onaj način. Ja samo predlažem lakši i brži put do Ljubavi, do života bez straha uslovljenog uma. Pokrenimo se, probudimo se, radi predaka, potomaka i sebe. Neće biti lako buđenje, ali izbora velikog nemamo, dragi roditelji.

Voli vas vaša Milica, autor Porodičnog bukvara i Bitke Ljubavi.

20