Ако мислите да претрано лоше мислим о ауторитарној “љубави”, сами анализирајте везу двоје људи који данас кажу да се воле.
Посматрајте савремено забављање просечног момка и просечне девојке, плишане или полуплишане свести, Осмотрите љубав два мушкарца или две девојке, ослушните своју везу, везу ваших родитеља, погледајте двоје људи који живе у браку три, пет или петнаест година, изродили су потомке, или су развдени, имају или немају потомство. Посматрајте љубавнике, пријатеље, ваше родитеље, наставнике, ваше политичаре, свеједно. Само посматрајте и закључићете да рат смењује мир, да је мир само затишје до следећег рата, јер је мотив сваком односу интерес, различитих облика. Интерес поништава и љубав и Љубав.
Погледајте отворених очију младе људе који глуваре и троше у празно, дане и године свога живота, понављајући да је живот смарање, да су девојке смарачице, да је школа највеће смарање, да је једино право, отићи на журку и “убити се” алкохолом, дрогом, што пре. Да је најбитније сексом испразнити напетост и поново се пунити њоме. Погледајте младе, како без радости обављају посао, који су с муком добили, погледајте колико су незаинтересовани за брак. за породицу. Некима је хедонизам и саможивост циљ, а многи то ни не виде као циљ, јер све виде као муку и смарање. То је све, само не љубав према себи, супротном полу, послу, животу у целости.
На срећу, Љубав постоји у сваком мушкарцу и свакој жени. Та Љубав сија попут дијаманта, али немамо очи да видимо унутрашњу светлост своје Љубави, немамо уши да чујемо унутрашњи вапај Љубави, њен зов, немамо снагу да јој скинемо ауторитарне спољашње окове. И очи и уши и снага савременог плишаног човека заковане су за спољашње, за материјално, за пролазно. Када одбацимо окове ауторитарности, када вољно одбацимо казну и награду у односима, почиње узрастање изворне Свести, јачају унутрашње, духовне очи и уши.
(“Бит(ка) Љубави”)