„Ceo vek se lečimo od batina, a ipak se ne izlečimo“
Ivo Andrić
Ima li deteta tradicionalne porodice koje nije osetilo na vlastitoj koži, zakon prinude, fizičke, verbalne,emotivne ili silu odbačenosti. Fizičko kažnjavanje, omalovažavanje, odbacivanje, povređivanje, predstavljaju arsenal oružja koji se koristi u klasičnoj prinudi. O prinudi ne treba mnogo pisati, ne treba povređivati rane, jer kako reče nobelovac, Ivo Andrić: „Celog veka se lečimo od batina i nikada se ne izlečimo“. Naravno da je klasična prinuda i te kako dominantna u brojnim porodicama, širom sveta, u delovima sveta koji nije ušao u proces tranzicije, materijalne i duhovne. Takvih zemalja nema mnogo, pa ni porodica u kojima dominira samo klasična prinuda nema mnogo, ali zato porodica, u kojima se kombinuju plišana i realna prinuda, ima na pretek.
Ukoliko u vaspitanju deteta dominira klasična prinuda stvara se podređeni tip deteta i to:
• Povučeni tip ili autoagresivni i
• Agresivni tip
Dete „krpa“
Povučeni tip deteta ili dete „krpa“ je nastao, iz svog večito podređenog položaja u porodici. Maltretiran, fizički i verbalno kažnjavan, omalovažavan, frustriran i uvek poređen sa „boljim“ bratom ili sestrom („zvezdom“) u porodici. Vremenom se sam isključuje iz aktivnosti porodice i otuđuje od nje. Njegovo otuđenje nije voljno, već je podređeni položaj deteta, doveo do otuđenja. Vaspitna zanemarenost zaustavlja duhovni rast ovog deteta. Dete se usamljuje, zatvara, socijalno izoluje, ali je često u sukobu, sa svim članovima porodice.
Čega god da se lati, u bilo kom pravcu da krene, roditelji vrše pritisak na dete, sa ciljem da dete promeni aktivnost i smer kretanja. To dovodi do gubitka volje za bilo kakvim radom, za druženjem ili samoinicijativom. Dete ima stalno osećanje odbačenosti, nepravde, što ga deprimira i osujećuje dobre ciljeve njegovog života. Izvorni nagoni se krive, poprimaju nakazni oblik, dete se odvaja od izvornih potreba, gubeći vezu sa svojim bićem. Osećanje nekorisnosti čini, da dete gubi sponu sa porodičnom zajednicom i postaje trajno inferiorno, u odnosu na ostale članove porodice.
Često se oseća kao „krpa“. Do ovog stanja, porodica je dovela dete fizičkim i verbalnim kaznama i… „Krpa“ postaje poslušna, liči na automat i potpuno je bezlična. Često je reč o detetu, koje nije rođeno iz ljubavi ili dete koje roditelj dovede u svoj novi brak, ili je to dete koje roditelji, iz koristoljublja, svesno pripremaju za podređen položaj, ili je to neželjeno dete ili su to danas brojna deca, a svako dete danas trpi i realnu i plišanu kaznu, kao izraz nemoći i neukosti roditelja poluplišane svesti.
Povučeni tip deteta prepun je strahova, osećanja bespomoćnosti, pritajene agresije i zavisti. Dete je preplavljeno iskrivljenim ili potisnutim emocijama i zna da će uvek biti kažnjeno, ako ih ispolji. Plašeći se kazne dete potiskuje agresiju, okrenuvši je ka sebi. Gricka nokte, sisa prst, za početak. Nesvesno, ovo dete beži u bolest, kada shvati da mrvice brige i nežnosti dobija samo u tim trenucima. Sebe često zamišlja na odru, i vidi kako cela porodica plače za njim, kajući se za ponašanje prema njemu.
Dete „krpa“ postaje otuđeno od sebe, rada, članova porodice, društva. Zbog kontinuiranog osećanja straha i nemoći, dolazi do potpunog zastoja u razvoju svih potencijala ovog deteta. Potpuna beda ovog deteta uočava se u odnosu na drugo, „uspešno“ dete, koje svoje „uspehe“ gradi na osuđivanim greškama deteta „krpe“. Ovo siroto dete možda nije ni tako loše dete, kada bi se poredilo sa lošijim detetom, van porodice. U svojoj porodici, ono je na dnu hijerarhijske lestvice i to osećanje ga prati neprestano.
Nadređeno dete („zvezda“), udružen sa roditeljem, aktivno radi da se uloga i lik deteta „krpe“ ne menja. Dete je rođenjem možda donelo veliki potencijal inteligencije, ali se ona blokira stalnim prisustvom iskrivljenih, uglavnom potisnutih emocija. Posledice toga su neuspeh u školi i životu uopšte.
Prinuda ne dozvoljava da se rascveta gotovo ni jedan izvorni nagon, niti ostvari potencijal deteta. Dete nikada ne nauči šta znači primiti ljubav, te tako nikada neće biti sposobno da ljubav daje. Celog života će se diviti superiornijim od sebe, koji podsećaju na nadređenog brata ili sestru u porodici. „Divljenje“ i zavist, potreba da bude pored „zvezde“ je potreba da se još jednom oseti inferiornim.
Dete „krpa“ nije naivno kada se nađe u blizini sebi sličnog deteta, ali još „povučenijeg“ od sebe. U momentu će primeniti model ponašanja, koji dobro poznaje.
Čuda se retko dešavaju, jer se „krpa“ teško može pokrenuti na duhovni rast. U porodici je dobio epizodnu ulogu koju će nastaviti da igra u pozorištu života, bez nade da iskoči iz lanca negativnosti. Njegovu autoagresivnost uvećavaće svi docniji događaji, koji postaju njegov nesvestan izbor. Za prijatelje, ili supružnika tražiće, ili pravog agresivca, koji će nastaviti da igra ulogu roditelja, ili će tražiti nadređenog („zvezdu“), kako bi ispunio svoju želju za osećanjem inferiornosti. „Krpa“ je usvojila model vaspitanja klasičnom kaznom i onog trena kada postane roditelj, ili kada se nađe u blizini slabijeg, nepogrešivo ga primenjuje na svoje dete, na slabijeg.
Šta sam sve mogao, a…
Agresivni tip deteta je takođe proizvod žestoke prinude, koju cela porodica upražnjava nad detetom. Sve počinje slično kao i sa povučenim tipom deteta: omalovažavanjem, vređanjem, kažnjavanjem. Dete se ne predaje lako, jer ima izuzetno jak izvorni nagon borbenosti. Svakodnevno izvodi prave male revolucije, braneći žestoko svoju harmoniju. Vremenom se iskrivi nagon izvorne borbenosti i pretvori u silovitu potrebu za agresijom. Agresija deteta raste i pojačava agresiju roditelja. Ubrzo će ovakvo dete sebe doživeti kao negativca i brižno će negovati tu ulogu.
Iskrivljene,naslojene ili potisnute izvorne emocije jačaju, dete se otuđuje od sebe, od porodice. Dete počinje da traži i nalazi grupe, sebi slične dece, jer su mu u porodici iskrivili izvornu potrebu da pripada porodičnoj zajednici. Porodica ga osuđuje, i polako otpisuje. Očigledno je reč o detetu koje je na svet donelo jaču vitalnu energiju i veću inteligenciju. Nažalost, sav svoj napor dete ulaže da pobedi roditelja, a potom i sve ostale koji mu se nađu na putu za koji se on „opredelio“. Dete se otuđuje od rada, učenja, drugih i sebe. Najagresivnije dete svu svoju energiju troši da bi postao lider grupe dece, koji su njemu slični.
Pripremaju čoveka za poziv lekara, inženjera, profesora, automehaničara, a za roditeljstvo niko ne haje. Dovoljno je ući uspavano u brak, nesvesno roditi dete i vaspitni model usvojen u ranom detinjstvu spontano profunkcioniše. Menja se samo vlast. Juče si bio dete, potlačen si, danas si roditelj, vladaš štapom. Klasičnoj kazni robuju i dete i roditelj, zbog čega ljubav ne može da poteče među njima.
Autoagresivni tip deteta potiskuje bes, agresivni naslojava. Ova dva tipa su često u vezi. Dolazi i do sklapanja prijateljstava, pa docnije i braka između ova dva tipa. Jedan drugog hrane tako što pomažu da se s vremena na vreme oslobode potisnutog i naslojenog besa, menjajući uloge.
Opisani tipovi, kao proizvod prinude, se moraju posmatrati mnogo šire. Raspon je ogroman u okviru istog tipa. U jednom trenutku, malopređašnja „krpa“, postaje agresivni lider, jer se našao u blizini slabijeg od sebe. Suprug je „krpa“ u odnosu na svog oca, iskaljuje bes na supruzi i nad njom ima ulogu lidera, supruga iskaljuje bes na detetu i malopređašnja „krpa“ je postala lider, dete iskaljuje bes na drugom detetu ili stvarima i tako je dete „krpa“ postalo lider. Reč je o lancu negativnosti koji se ne zaustavlja, samo se prave pauze. Niko, ni ne sluti, da su svi žrtve modela prinude, fizičke i verbalne.