20
Danas se prezaštićuje i muško i žensko dete od rada (neka sine, mama će), od reda (mali je, naučiće, sve će to proći i na svoje mesto doći), od života (sakriću od deteta nemaštinu, bolest voljenih…, da ne bude u patnji), od izvorne, večne Istine da novac nije cilj, da je materijalno samo u funkciji rasta duha i samoostvarenja kroz Ljubav i Dobrotu, kao krajnjeg cilja života, koji je sam sebi svrha.
Od potpuno zdravog, sposobnog deteta roditelj stvara, parazita i čoveka nesposobnog za život jer ga prezaštićuju od rada. Sve je počelo kada je razvijeni svet uvideo da usluge svih vrsta mogu donositi veliki profit. Samo paraziti i neznalice zavise prvo od rada i usluga koje im pružaju roditelji, a potom nastavljaju da koriste usluge koje im pruža društvo. Vrlo je verovatno da će parazit novcem roditelja plaćati usluge, zadovoljavati svoje potrebe, celog života, na stari poznati način.
O ovom vaspitnom modelu niko javno ne govori iako on donosi najveće zlo porodici. Majke počinju da prezaštićuju svoju decu vrlo rano, radeći sve za njih i umesto njih, iako je reč o zdravoj, pametnoj deci. Deca rastu, njihova lenjost, nesvesnost i bezosećajnost i naravno nezahvalnost roditelju za usluge, postaju sve vidniji. Prvi sukobi, svađe i pokušaj da se dete uvede u rad i red, počinju onda kada majka ne može ili neće više da opslužuje parazita. Svađe su svakodnevne, kada dete poodraste. Lenjost postaje bolest i parazit žestoko brani svoje pozicije, sve jačom i jačom agresijom. Prezaštićivanje od rada prenosi se spontano na sve oblasti života deteta.
Roditelj brani dete tražeći da i nastavnici prezaštićuju gotovana. Nastavnici savremene škole su podlegli zahtevima, na nesreću dece. Kada se stvari počnu komplikovati, kada dete odbija potpunu saradnju sa roditeljem i nastavnikom, kada počne da očekuje da se bez rada može završiti škola, kada umesto za knjigom, dete sate provodi u gluvarenju ili pred ekranima, kada se broj jedinica povećava, kada roditelj vidi da mu je dete potpuno neobrazovano, a dobija prelazne ocene, kada roditelj mora da opslužuje dete čuvajući mu kućnog ljubimca, preko spremanja haosa, koji ostavlja za sobom, kada… tada su sukobi neizbežni.
Tada počinje uzajamno optuživanje roditelja ko je kriv, ko odgovoran za vidno propadanje deteta. Dok se roditelji svađaju dete ulazi u još veće probleme. Beži sa časova, od kuće, posećuje igraonice, kladionice, krade Bogu dane, a istovremeno roditelji postaju očajni jer ne vide šta su loše uradili, osim što su „sve činili za svoje dete, a ono im sada tako vraća.“ Kada se roditelji osveste i pokušaju parcijalno da reše problem kako bi od svog gotovana napravili vrednicu, to će im teško poći za rukom. Naići će na veliki otpor,
koji će se završavati svađom i tučom (dete će nasrnuti na roditelja da mu pokaže da je sada nemoguće vratiti stvari na početak. Šalje dete poruku roditelju: „Ti si me uveo u nerad, sada si dužan da nastaviš tim putem“. Dete sada želi da sačuva svoju poziciju gotovana i neće mu biti strano da se neprestano opredeljuje za jednog, a odbacuje drugog roditelja, sa ciljem da ih zavadi. Naravno da mu to polazi za rukom. Počinju da mu se udvaraju, ne bi li sačuvali naklonost deteta. Osim toga, savremeno, plišano dete dobro zna sve telefone službi koje ga štite od „nasilnih“ roditelja. Dovoljno je da se roditelj osvesti, da pokuša stvari da dovede u red i dete će reagovati pretnjama ili će ga prijaviti za „nasilje“ koje čini ili pomisli da počini (čitaj: samo je pokušao da prestane sa prezaštićivanjem i nauči dete da radi i poštuje red)
Odlomak iz “Porodičnog bukvara”
20