20Prvi koraci su najvažniji
Izvorni nagon za samoradom je jedan od jačih nagona u meni, nagon koji me prati i za koji se žestoko borim, sve dok mi vi, iz neznanja, ne ugasite taj vulkan. Ne molim vas. Zahtevam! Dopustite mi da ostvarim potrebu za samospoznajom ovog nagona pomoću kojeg ću doživeti EVOLUCIJU, od čoveka kao biološkog bića, do duboko svesnog čoveka, do duhovnog bića. U suprotnom, nagon za samoradom će se ugasiti i dobiti svoj nakazni oblik. Biće to uslovljena potreba za lenčarenjem i parazitizmom.
Kako je moguće da ljudi vekovima prate rast i razvoj dece, a da nisu zapazili vapaj, potrebu za samospoznajom nagona samorada. Pogledajte kako se beba upinje da dohvati zvečku. Mama, ne skači! Uspeću sama, maaama! Hoću saaama, zapamti!
Ja sam, u stvari, vrlo opasan od trenutka kada prohodam pa do trenutka kada vas potpuno razumem šta mi govorite. U ovom periodu postupajte sa mnom pažljivo, vodite računa da ću vas uskoro razumeti. Činite sve da izbegnete sukob sa mnom. Uleteću u život, osvajati, ogroman prostor od celih četrdeset i pet kvadratnih metara našeg stana. Još nespretan, nestabilan na nogicama, poleteću u zagrljaj vašem stočiću na kojem tako izazovno stoji bela uštirkana šustikla i na njoj skupocena vaza. Biće to predivan sudar. Neću se ni osvestiti, a već će se na mene sručiti bujica nekih glasnih poruka, pretnji koje ja ne razumem. Kada se budem zagrlio sa televizorom, tražeći dugme koje uključuje njegovo srce, Ti ćeš me, tata, udarati po prstićima. Opet nerazumljive glasne poruke, opet strah i nemoć.
Sve je tako jednostavno, ali je autoritarno, spoljašnje vaspitanje sve iskomplikovalo stvaranjem sukoba i podela. Ne dozvolite da, u ovom periodu, jer ja još ne razumem jezik kojim mi govorite, iskrivite moje izvorne emocije. Kakve veze ima rušenje stočića, lupanje vaze, guranje igračkica iz Kinder jajeta u otvor videa sa našom temom SAMORADA? I te kako ima! Rekosmo da je sve rad. Rad su i ovi moji prvi nespretni pokušaji savladavanja radne, stvaralačke demokratije.
Ne dozvolite da ovih nekoliko meseci, a to je otprilike do mojeg drugog rođendana, omrznem i rad i vas i sebe. Šta da radite? Pa vi stvarno teško razumevate moju priču! Posklanjajte te, za vas, tako važne, skupocene stvari, zaštitite sve izvore električne energije, podignite van mog domašaja sve izume tehnologije, sakrijte lekove, uklonite hemikalije, podignite saksije sa cvećem, vodeći računa neće li mi neka pasti na glavu i sa tog mesta… Sada se sigurno ljutite! Mislite: „Kako ću vaspitati tog mališu? Mora se znati red u ovoj kući, mora se znati šta se sme dirati, a šta ne. Kada ne sluša taj nestaško prizvaćemo Badže iz budžaka. Ako se drzne i proguta kutiju lekova naći će se u bolnici. Neka zna da više to ne dira. „Ne smem zakasniti sa vaspitanjem“. Učili su nas vekovima da sa vaspitanjem deteta treba početi čim smamom stignem iz porodilišta“, ponavljate papagajski.
Da, to je važilo za vreme delimične autoritarnosti, jer se dete, do sedme godine, moralo uklopiti u pravila koja je odredilo društvo. Danas vas takođe uče da sa plišanim modelima što pre izdresirate dete, kako bi se uklopilo u društvenu anarhiju ili lažni red. Ni jedno ni drugo ne daje prave rezultate, jer se zaboravlja ili se ne priznaje da je dete već savršeno vaspitano u krilu majke prirode i da to samo valja osvestiti i dopustiti da se razvije. Zato vas molim, dragi roditelji, da sačekate da progovorim, kako bih mogao da vas razumem, da razumem komplikovani svet u koji sam došao.
Ukoliko ne poslušate moj predlog, sukobe nećemo izbeći. Uskočićemo u autoritarnost. Dok vi grdite, vičete, udarate, zastrašujete, potkupljujete ili mi dozvoljavate da radim šta mi je volja, ja ću vas unezvereno gledati pitajući se šta li sam loše uradio, pitajući se zašto je ovaj život ovoliko haotičan. Aktivnost ćemo zaboraviti i vi i ja, video će biti popravljen, vaza zamenjena, ali ću ja biti daleko od sebe, vas i života. Kad god se budem mašio da nešto uradim, potisnute, naslojene, zaglavljene ili iskrivljene emocije će izroniti.
Tvrdim, da je sve tako lako. Kada naučim govor, kada vas razumem, ulazim u svet odraslih. Za mene, ako se odlučite za stvaralačko vaspitanje, će to biti najlepši period mog života. Sve novo, šareno, privlačno, uzbudljivo. Vama predstoji, tek sada, fizički naporan deo vaspitanja. Sada me ne prepuštajte neznalicama, onima iz autoritarnog sveta. Samo vi znate koliko mi je važno vaše planiranje, motivacija, duboko poverenje, bezuslovno čekanje, ohrabrenje, vaša strpljiva priča o tome šta je šta, ko je ko, čemu šta služi i mnogo toga što će me uvesti u haotičan svet odraslih. Dok sam mali, a baš uporno nastojim da otkrijem nešto, tako opasno po moj život, vi ćete, dragi roditelji, vešto i brzo odvući moju pažnju nečem drugom i tako sprečiti sukob. Samo je važno sprečiti sukob, ne tući, ne grditi, ne omalovažavati, ne potkupljivati ili dopuštati haos. Postavljajte mi granice, ali bez kazne i nagrade.
Naučite da svaku moju originalnu, ali opasnu akciju zaustavite tako što ćete ideju pohvaliti, ali me naučiti da ta ideja, pretočena u delo može naneti zlo ljudima oko mene. Razumeću vas i biću vam veoma zahvalan, što mi otkrivate svet koji još nisam upoznao. Možda se vikom, prutom ili sladoledom brzo pamti, ali se Ljubav prema radu, vama i životu ne razvija.
(odlomak iz knjige Porodični bukvar)
20