20
Na osnovu dugogodišnjeg iskustva, u radu sa savremenom porodicom, uočila sam da su savremene majke najveća kočnica u razvoju samorada. Majka na verbalnom nivou, zagovara da svi treba da rade u porodici. Stalno se žali kako je premorena, kako je žrtva, kako su svi nezahvalni, kako ne cene njen trud i mnogo toga. Ona je često primer da deci objasnimo šta je to verbalna demokratija, Svi ti govore, kako treba da budeš vredan i pošten, a nisu ti stvorili čovečne uslove, za realizaciju sebe. Pri tom kad ti pođe za rukom da budeš i vredan i pošten bivaš ili ismejan, omalovažavan ili kažnjavan. Zato svi brzo odustaju i od vrednog rada i od poštenja. Tako i majka, kada oseti napredak svih, zaustavlja sve munjevitom brzinom.
Kada se dogovorimo da se već sutra okači globalni plan poslova u kući, svima postaju jasni principi i svi članovi porodice, pa i majka osete radost. Poslove prvo biraju najmlađi, ne sugeriše se izbor poslova, svi ulaze u proces rada, na bazi dobrovoljnosti.
***
Sve krene lepo, početni entuzijazam ne splašnjava, a onda deca i suprug polako odustaju. Zašto? Verovatno je tri dana dovoljno da se majka odmori, a i da shvati da počinje da gubi “vlast”. Autoritarna majka “zvocanje”, kao svoju iskrivljenu potrebu nosi u krvi. Kućni poslovi i frka koju pravi oko toga, su teren kojim ona manipuliše decom, mužem. Setite se samo, svekrva će vam kao snahi i dozvoliti da očistite kupatilo ali mesto pored šporeta nećete dobiti.
U mladosti teren majčine manipulacije su svi kućni poslovi, a kada žena ostari onda smanjuje teren oko šporeta. Zašto to čini? Kontrolišući situaciju svi članovi porodice postaju zavisni od nje, pri tom ona ima nadmoć nad svima, jer ona jedino i najbolje sve to obavlja. Kada joj se plače, kada nađe za shodno da vas uceni umorom, bolešću, iskoristiće svoj položaj žrtve, kada je napeta, zvocanjem će prazniti napetost.
Draga majko, plan rada i uključivanje svih članova porodice u rad od presudnog je značaja za razvoj svenosti, za revitalizaciju iskrivljenog nagona za radom, u svim segmentima života. Ne možeš majko, očekivati da tvoje dete uči s radošću, a da to isto dete ne obavlja s radošću ni jedan posao u kući.
Plan mora uporno da stoji na vidnom mestu, da se poštuje, sačinjava bar nekoliko meseci. Zašto? Svaki pogled na plan je suočavanje sa sobom i svojim odnosom prema radu, iz plana se jasno sagledava odnos članova porodice jednih prema drugima. Ovo je put razvijanja svesnosti i Ljubavi.
Na ovom mestu moram da zamolim sve majke koje žele, ili bar misle da žele harmoniju i mir u porodici, koje žele, ili bar misle da žele da pomognu svojoj deci, svom suprugu, sebi, da moraju da se oslobode svoje gordosti, svog ega koji zaustavlja duhovni rast svih, pa i njen. Početni entuzijazam, koji je blistao tri dana, polako se gasi, jer majka na sve ima primedbu, sagledava i komentariše samo ono što je loše, a reči hvale ne postoje. Iako zna pravila ne može se suzdržati od komentara (prinuda), od neprestanog opominjanja, od dodatnog zapovedanja (prinuda) da dete uradi posao koji nije izabralo.
Deca i suprug gube unutrašnju motivaciju, a stvar doživi konačni fijasko kada majka krišom skine plan rada, podvlačeći kako joj samorad zagorčava život i ne daje željene rezultate.
Majčice, niko ne osporava da ti kuvaš, peglaš, pereš, kupuješ..najbolje i najbrže, ali dopusti i nama da to savladamo kako bi tebi bilo lakše i kako bi imala više vremena za nas i za sebe.
(odlomak iz knjige “Porodični bukvar”)
20