20
На основу дугогодишњег искуства, у раду са савременом породицом, уочила сам да су савремене мајке највећа кочница у развоју саморада. Мајка на вербалном нивоу, заговара да сви треба да раде у породици. Стално се жали како је преморена, како је жртва, како су сви незахвални, како не цене њен труд и много тога. Она је често пример да деци објаснимо шта је то вербална демократија, Сви ти говоре, како треба да будеш вредан и поштен, а нису ти створили човечне услове, за реализацију себе. При том кад ти пође за руком да будеш и вредан и поштен биваш или исмејан, омаловажаван или кажњаван. Зато сви брзо одустају и од вредног рада и од поштења. Тако и мајка, када осети напредак свих, зауставља све муњевитом брзином.
Kада се договоримо да се већ сутра окачи глобални план послова у кући, свима постају јасни принципи и сви чланови породице, па и мајка осете радост. Послове прво бирају најмлађи, не сугерише се избор послова, сви улазе у процес рада, на бази добровољности.
***
Све крене лепо, почетни ентузијазам не сплашњава, а онда деца и супруг полако одустају. Зашто? Вероватно је три дана довољно да се мајка одмори, а и да схвати да почиње да губи “власт”. Ауторитарна мајка “звоцање”, као своју искривљену потребу носи у крви. Kућни послови и фрка коју прави око тога, су терен којим она манипулише децом, мужем. Сетите се само, свекрва ће вам као снахи и дозволити да очистите купатило али место поред шпорета нећете добити.
У младости терен мајчине манипулације су сви кућни послови, а када жена остари онда смањује терен око шпорета. Зашто то чини? Kонтролишући ситуацију сви чланови породице постају зависни од ње, при том она има надмоћ над свима, јер она једино и најбоље све то обавља. Kада јој се плаче, када нађе за сходно да вас уцени умором, болешћу, искористиће свој положај жртве, када је напета, звоцањем ће празнити напетост.
Драга мајко, план рада и укључивање свих чланова породице у рад од пресудног је значаја за развој свености, за ревитализацију искривљеног нагона за радом, у свим сегментима живота. Не можеш мајко, очекивати да твоје дете учи с радошћу, а да то исто дете не обавља с радошћу ни један посао у кући.
План мора упорно да стоји на видном месту, да се поштује, сачињава бар неколико месеци. Зашто? Сваки поглед на план је суочавање са собом и својим односом према раду, из плана се јасно сагледава однос чланова породице једних према другима. Ово је пут развијања свесности и Љубави.
На овом месту морам да замолим све мајке које желе, или бар мисле да желе хармонију и мир у породици, које желе, или бар мисле да желе да помогну својој деци, свом супругу, себи, да морају да се ослободе своје гордости, свог ега који зауставља духовни раст свих, па и њен. Почетни ентузијазам, који је блистао три дана, полако се гаси, јер мајка на све има примедбу, сагледава и коментарише само оно што је лоше, а речи хвале не постоје. Иако зна правила не може се суздржати од коментара (принуда), од непрестаног опомињања, од додатног заповедања (принуда) да дете уради посао који није изабрало.
Деца и супруг губе унутрашњу мотивацију, а ствар доживи коначни фијаско када мајка кришом скине план рада, подвлачећи како јој саморад загорчава живот и не даје жељене резултате.
Мајчице, нико не оспорава да ти куваш, пеглаш, переш, купујеш..најбоље и најбрже, али допусти и нама да то савладамо како би теби било лакше и како би имала више времена за нас и за себе.
(одломак из књиге “Породични буквар”)
20