20
Ako je tradicionalna porodica milom, lepom rečju ili silom, štapom, klasičnom kaznom, verbalnom prinudom, postizala poslušnost i poštovanje društvenih, pisanih i nepisanih pravila, onda je ona bila delimično autoritarna.
Ako je od mogućih pet autoritarnih vaspitnih modela (kazna, nagrada, prezaštićivanje, verbalizam i zloupotreba imitatorskog oblika učenja), tradicionalna porodica koristila samo dva, (klasičnu kaznu i verbalizam, kao lepu reč), onda je jasno da je ona bila, manje autoritarna od savremene porodice, jer savremena koristi svih pet autoritarnih vaspitnih modela, zovimo ih „plišani“, jer su štap i verbalna prinuda zakonom zabranjeni. I pored zabrane fizičko i verbalno nasilje su prisutni više nego ikada.
Tradicionalna porodica je lakše sprovodila u praksi ono što je odredila kao mogući vaspitni cilj. Bila je zdravija, u odnosu na savremenu porodicu i zato je i ljubavi i dobrote, pa time i stvaralaštva bilo daleko više. Prijemčivost za večne vrednosti, bila je mnogo jača i češća nego kod čoveka savremenog doba.
Da li je bilo patnje? Naravno da se patilo. Gde god je dresura, gde god je vaspitanje kao pokušaj da se neko natera na poslušnost kaznom bilo kojeg oblika tu je i patnja. Pati se kada god se menja izvorna priroda čovekova, spolja, autoritarno. Patilo se, ali manje nego danas, jer je danas krivljenje svih izvornih emocija prisutno, dok je u tradicionalnoj krivljenje bilo delimično.
Posledice autoritarnosti su se skrivale, u doba tradicionalne porodice. Sve što društvo nije dozvoljavalo da ispliva na površinu života, da se manifestuje kao problem, to nije ni postojalo. U stvari, mnoge devijacije, koje danas slobodno plivaju na ploči života, postojale su, ali su bile skrivane u tradicionalnoj porodici. Bilo je patologije, nasilja, emocionalnih, fizičkih i mentalnih bolesti, lenjosti, otuđenosti, ali ne u ovolikoj meri u kolikoj ih ima danas. Danas se oslobođeno zlo otvoreno manifestuje, pa time i umnožava, jer nema straha od kazne. Nasilja i svega oko nasilja, u savremenoj porodici, i u savremenom društvu, ima daleko više nego ranije, u tradicionalnoj. Napetosti, kao posledice autoritarnosti, je bilo manje, pa je i potrebe za pražnjenjem napetosti, putem nasilja, bilo manje, nego danas.
Jedno moramo priznati: tradicionalna porodica je davala društvu daleko bolje i poslušnije građane, manje nasilne, nego što to polazi za rukom savremenoj porodici. Uzrok tome leži upravo u činjenici da savremena porodica koristi pet plišanih vaspitnih modela, a kao posledicu dobija nasilnog čoveka, koji manifestuje nasilje nad sobom, drugim čovekom, nad društvom i prirodom.
(odlomak iz “Porodičnog bukvara”)
* Sva prethodna izdanja Porodičnog bukvara mogu se čitati na našem sajtu, u rubrici “Čitajte bukvar”
20