20
Има нешто, што вам нисам открио у разговору, јер ме је било срамота. Реч је о викендима, када сам се опијао, мислећи да је то начин да заборавим личне, породичне и проблеме на послу. Моји другови и ја смо рано навучени на алкохол. Веровали смо да је опијање прави вид уживања. Стид ме је кад се сетим да сам до недавно седао са полупијаним и пијаним момцима и девојкама у ауто. Дивљали смо путевима, немајући свест да угрожавамо и своје и туђе животе.
Данас, после само неколико месеци од како сам започео “Битку Љубави”, како ви зовете наше “промене”, викенди су ми постали и слатки и кратки. Много тога, што сам пропустио у средњој школи, на факултету, ставио сам у свој лични план. Тек сада препознајем празнину плишане младости. Важно је кренути, а ја сам кренуо на пут Љубави.
“Да ли ми недостаје пијано друштво и празна забава”, питате се. Не, јер се догађа нешто чудно. Неки нови добри људи почињу да ме зову у своје друштво. Нисам веровао када сте ми говорили да се у новој, освојеној спирали живота, срећу неки нови, теби слични људи, да ти интересовања и облици забаве постају другачији. Запамтио сам да је живот једна велика учионица и када мало и касниш, увек те чекају: књига, учење, рад, нови, бољи људи, чекају те испуњенији живот и Љубав, “заврши момак, задовољно.
Бит(ка) Љубави-примери из праксе
20