20У традиционалном времену, када су у употреби били само штап и лепа реч, дете је имало слободу избора, у оквиру ауторитарности. Силом или милом мењало је своју изворну природу. Могао се определити за зло или добро, углавном и зло и добро су имали класни карактер. Вековима мислимо да нам је Господ подарио ту врсту слободе, слободу избора између зла и добра. Није. Подарио нам је Слободу да живимо и радимо у оквирима Добра и Љубави. Дакле, човек је од Бога добио дар да буде насушна Доброта. Да је другачије имали би смо разлог да сумњамо у Бога, као врхунско Добро.
Човек се определио за негативно и позитивно условљавање, од давнина. Данас су изрази „позитивно“ и „негативно“ јако присутни у свакодневном говору. И сама сам их користила док нисам разумела грешку. Ови изрази (негативно-позитивно) су производ негативног и позитивног условљавања. Ови изрази су производ ауторитарне свести. Када нисмо на Извору, уз Бога живога ми смо или негативни, када нас кажњавају или позитивни када нас награђују.
„Немој да мислиш негативно“, чујемо свакодневно. Не мисли негативно, рећиће многи. „Нисам способан да зарадим новац, не могу да нађем посао, дечка, склон сам болестима, свака несрећа иде на мене“, јадају се људи свакодневно. Ови људи су очигледно последица негативног условљавања ума или су толико опхрвани позитивним, плишаним васпитањем, да су се заглавили, најчешће на страху или су ушли у безвољност и бежељност. Телесна и духовна лењост им је обузела и ум и тело а ум је изгубио наду да би могао постати богат и срећан. Онда прочитају да негативне мисли привлаче негативно, уз савет: „Одреците се негативних мисли и све креће у правцу остварења ваших жеља“.
„Треба да мислим позитивно и привућићу и новац и посао, и моћ, и здравље, и људе сличне себи, позитивне“, обрадује то човека плишане свести. То постаје мантра коју треба само понављати, притом си поред техника
добио и реченице које треба изговарати. Људи послушају и почну активно да раде на промени тока својих мисли, тако што сами условљавају свој ум позитивно, непрестано мислећи шта ће све добити уколико промене ток мислима. Добију технике, алате, мантре и раде вредно само на менталном нивоу. Па то збиља одговара лењом, похлепном човеку. Нико ништа не тражи од тебе осим да трансформишеш мисли. На волшебан начин позитивне мисли привуку новац, здравље…, нико се не пита одакле је све то стигло, чиме сам баш ја заслужан за оволики новац, за моћ кроз новац, за материјалне успехе… Када сте мислили негативно, ваш мисаони ток је био последица негативног условљавања. Сада мислите позитивно, сада сте ум позитивно условили и добијате без чињења све што потребује ваш интересни, плишани ум. Да ли је могуће да је то тајна коју су крили од обичних људи вековима, или се иза Тајне крије неки непознати „дародавац“. Морате знати да у обичном свету све што добијете морате некако, нечим платити. Само мислите о томе.
„Мислити позитивно“, данас не значи бити човек добрих дела, не ту се првенствено мисли на привлачење богатства, моћи…, а шта после чините са привученим богатством, за које ни не знате ко вам је то омогућио, то је јасно. Позитивно условљен ум је похлепан и хоће још веће богатство, још већу моћ. Како увећати богатство? Експлоатацијом потлачених, оних који раде за мрвице, у сталној нади да ће ускоро бити богати и моћни као богаташи или они који су се обогатили тако што су мислили позитивно, па сада зарађују едукујући вас, користећи вашу похлепну свест, учећи вас како да будете позитивни и како да привучете богатство и моћ. Улагање у ратове увећава профит, а највећи рат је данас на полигону породице и у односима између мушкарца и жене. Љубав, Доброта не доносе профит и не требају профитерској свести, јер су то дарови Божији. А шта би профитери са даровима божијим?
Дакле, не ради се о слободи избора између Добра и Зла. Ради се о Истини: када си на Извору ти си у Добру, јер су ти и мисли добре, када ниси на Извору, ти си у Злу, јер су ти и мисли зле. Ауторитарни човеков ум је Богу приписао нашу слободу избора између зла и добра, као дар нама, не препознајући да је ту слободу наметнуо човек, човеку ауторитарне свести. До скоро смо имали слободу избора између чињења добра или зла, по мерилима човека класне свести, као последици класног ума. Данас имамо настојања да све негативне мисли преточимо у позитивне, да из класичне ауторитарне свести пређемо у плишану. То је услов да привучемо богатство и срећу. Шта ће бити када сви почнемо позитивно да мислимо.
(“Породични буквар, 2010”)
20