20“Smatraj svaki dan svog života kao jedan ceo otpočet i završen život. Odživi ga kao celinu, a ne kao deo. Neka se svaki tvoj dan odroni od tebe kao jedan ceo čovek s kojim ćeš želeti da se opet sastaneš kao sa prijateljem i da ga pokažeš Bogu, vasioni.” Vladika Nikolaj Velimirović
Kada sam od urednika ovog časopisa dobila ni malo lak zadatak da napišem nešto o našoj Milici Novković, razmišljala sam kako da se obratim čitaocima. Ona je svaki svoj članak započinjala sa “Dragi roditelji, …” pa sam odlučila da se čitaocima obratim kao jedan od mnogobrojnih roditelja koji našoj Milici duguju puno toga, pre svega Ljubav, zdravu porodicu i zdravo potomstvo.
Milica Novković je sa svojim Izvornim vaspitanjem bila saradnik Blagodarja od prvog broja. Govorila je da je ona sa njenom rubrikom bila “cvetić na reveru Blagodarja”. O Milicinom radu, koji je bio višedecenijski, mnogi znaju. Nema mesta u Srbiji gde nije održala predavanje, neumorno nudeći znanje za koje je znala da može biti spas mnogima. Prihvatala je svakoga ko je pomoć tražio u ova teška vremena prepuna izazova da se porodica očuva. Bila je svesna da taj zadatak nikada u istoriji nije bio teži i zato je vredno radila šireći znanje Izvornog vaspitanja u Srbiji i u svetu, više od 20 godina.
Okosnicu njenog rada činilo je uporno traganje za UZROCIMA problema koji vekovima stoje na plećima čoveka. Jer uzroci su ti koje treba otkloniti da bi se posledice istopile same, a posledice su brojne i danas se uglavnom svi bave tim posledicama. Svojim neumornim radom došla je do ključa kako pomoći savremenom čoveku. Kao glavne uzroke razaranja savremene porodice ali i pojednica, navela je vaspitne modele koji počivaju na KAZNI i NAGRADI tj. štapu i šargarepi. Takvih modela je ukupno pet i to su: kazna, nagrada, prezaštićivanje čoveka od rada, reda i učenja, verbalizam i zloupotreba imitiranja koje je najjače putem ekrana. Upozoravala je decenijama unazad da nas čeka prava golgota ukoliko u odnosima ne ukinemo kaznu i nagradu kao glavne prepreke duhovnom rastu. Na žalost, tu golgotu danas svi živimo i na porodičnom i na društvenom planu. Svima je poznata njena silovita borba protiv, kako je govorila, ‘carice šargarepe’ koja je udenuta u sve odnose danas, kako međuljudske tako i međudržavne, globalne. “Danas su zavađena i dva oka u glavi ali nikome ne pada na pamet da isključi ucenu u odnosima”, stalno je ponavljala.
Svako ko je imao priliku da upozna Milicu, sa njom razgovara i od nje da uči, pamti te susrete kao nešto nesvakidašnje, nešto što ne može nikada da se zaboravi. Svojim životom i odnosom prema svakom čoveku svedočila je svoje delo. To je bio odnos prepun ljubavi i to izvorne ljubavi, u kome nema ni jednog modela autoritarnosti, a rad sa njom prepun radosti jer nije bilo ni kazne ni nagrade ni prezaštićivanja. Znala je da kada čovek jednom dobije ovo znanje, više neće biti isti. Imaće makar svest o tome da greši kada greši, a kada će poželeti da ga primeni u celini i poleti ka svom izvoru zavisilo je od svakog ponaosob. Dakle, pružala je znanje i očekivala od svakog da ga primeni kada za to bude spreman, neko pre neko kasnije, ali zato nikada nije
prezaštitila svoje učenike i radila umesto njih ono sto oni mogu sami. Tačno je znala sa svakim čovekom dokle treba da vodi a kada treba da pusti da sam nastavi dalje, jer tek samostalnim radom i samoučenjem ulazi se u svesnost i stiču se uslovi za ostvarenjem celokupnog potencijala koji smo dobili rođenjem. Od svakoga očekivala je upravo to, da vrednim radom u uslovima života bez autoritarnosti ostvari sav svoj potencijal, a roditelje je učila da otklone prepreke i glavne ometače da bi se u njihovoj deci razvio taj potencijal kao i svi talenti koje su doneli na svet. Znala je da smo kao CELO došli na ovaj svet i da su nas u neznanju pretvorili u DEO, kao i da je najuzvišeniji zadatak svakog čoveka da se ponovo ucelovi. A ucelovljenje je moguće samo u odsustvu autoritarnosti, dakle u uslovima života bez pet autoritarnih vaspitnih modela. “Vrlo brzo, pošto roditelji i svi odrasli članovi porodice ukinu autoritarnost, formiraće se spontano radosna piramida, o kojoj govori otac Nikolaj Velimirović, u svakom čoveku. Ljudi će krenuti na put ka svome Izvoru. Neće biti frontova, zle namere, i neće se dogoditi da deca postanu loši gospodari roditeljima.” (Porodični bukvar, 2018.)
Pre dosta godina, kao jedna od mnogih uplašenih i izgubljenih porodica i mi smo zakucali na njena vrata. Nismo razumeli turbulentno vreme u kojem smo svijali svoje gnezdo, niti koje su nove uloge muškarca i žene ni koja je uloga roditelja danas? Zbunjivalo nas je mnogo toga novog u odnosu na vreme kada su nas i naše roditelje podizali, a nismo bili svesni čak ni svoje zbunjenosti. Nismo znali da je prva tranzicija koja se događa, pre svih drugih ekonomskih, političkih, društvenih.. tranzicija porodice i da je ona najbolnija. O tome niko ne govori. Niko nam nije pojasnio da je svet sada materijano potpuno razvijen i da je došlo vreme za Ljubav.
Da se čovek ne bi toga dosetio, bačena je koska u vidu šargarepe i napravljen je pakao. Planeta se danas vrti gladna samo jednog, Ljubavi. I to svih njenih oblika: ljubavi među ljudima, između dece i roditelja, ljubavi prema radu, učenju, prema prirodi, planeti, prema životu koji je postao poprište sukoba i frontova… Ljubavi između muškarca i žene pre svega, jer to je početak i kada nema nje nema ni jednog drugog oblika Ljubavi.
I onda, događa se nas susret sa Milicom. Dugo je trajalo otkrivanje uzroka svih patnji kako nas roditelja, odgajanih u tradicionalnoj porodici i društvu, tako naše dece koja rastu u uslovima savremenog plišanog društva. Uz rad sa Milicom jedan po jedan čvor se odvezivao i polako je rasla svesnost u nama kao i oproštaj za sve greške počinjene u neznanju. Nikada nismo pomislili da odustnemo. Znali smo da je ova staza strma, da se može u svakom trenutku pasti i vratiti na staro ali da su plodovi slatki. Tako nas je učila i mi smo joj verovali. Uz rast porodice dolazio je i naš individualni rast kao pojedinaca, a posle ozbiljnog rada počeli su da stižu prvi darovi. Naučila nas je da sve što nam život donese, biće uvek u skladu sa količinom znanja primenjenog u praksi. Zbog svega toga, kao što na početku rekoh, Milica je neko kome dugujemo sve. Pri tom, znamo da nismo jedini.
Njen dugogodišnji rad iznedrio je stotine porodica koje u svojim krilima podižu izvorne ljude. Ti će ljudi biti nosioci novog, prelepog vremena koje stiže. Stalno nam je ponavljala da budućnost očekuje od svakog čoveka da izađe iz svog oklopa autoritarnosti, da prihvati da je došlo vreme Ljubavi, da planetom, umesto imitatora, bolesnih, depresivnih, nesvesnih i lenjih ljudi koji pristaju na nadnički umesto radosni rad, počnu da šetaju rajske piramide. Svaki taj čovek biće čvrst, autentičan i svoj, to će biti bića ravna dijamantu koja će povesti svet u novo doba. Kad se osvrnemo oko sebe i pogledamo svet u kome danas živimo, to nam deluje neverovatno. Ali ne treba zaboraviti “pred svitanje je najmračnije”.
Miličinim ucenicima može se smatrati svako, ko je hrabro i znalački zaplovio u prelepu avanturu zvanu život na principima Izvornog vaspitanja. I svi oni će biti svedoci njene besmrtnosti. Možemo reći da Milici smrt ne pripada, jer njeno delo se živi i ona će živeti kroz svaku porodicu, svako dete i čoveka koji primeni njeno znanje.
Za svakoga ko želi, znanje Izvornog vaspitanja je tu, kroz knjige, sajt, fb stranicu koja se neće ugasiti, brojne emisije u kojima je Milica gostovala, čak i muzički cd sa rečima pesama na temu Izvornog. Tu su i njeni učenici da pomognu i ponude znanje koje je namenjeno svima. Svojoj porodici i svojim saradnicima ostavila je u amanet da se delo sačuva i prenosi u izvornom obliku. A za koje vreme je ovo delo namenjeno, nije na nama da brinemo. Naše je da sačuvamo sebe i svoje najmilije kako bi znanje prenosili dalje i da znamo da u Srbiji spava blago cara Radovana koje čeka svoju širu primenu.
Milica Novković je za života uradila najvažnije. Dokazala je zašto je autoritarnost toliko opasna, pokazala je kako sve primeniti u praksi i svoje celovito delo ostavila na dobro čoveku i čovečanstvu kroz svoje tri knjige: Porodični bukvar, Bitka ljubavi i Izvorna škola, koja tek treba da dočeka svoje prvo izdanje. Jednom mi je napisala: ”Od mene i previše. Dovoljno je stalo u jedan ljudski život koji ma koliko da traje, prekratak je za čoveka koji ima šta da ponudi čoveku.”
Aleksandra Franko
20