MILICA NOVKOVIЌ: DETETO NE GI SLUŠA SVOITE RODITELI, ZOŠTO TOGAŠ BI GI SLUŠALO NASTAVNICITE?

Ako vnimatelno se analiziraat denes problemite vo odnosite meѓu decata i roditelite, ќe vidime deka za sekoja vozrast na deteto, problemite formalno se različni, no predvidlivi, bidejќi se posledica na “kadifenoto“ vospituvanje. Ako razgleduvate deca na vozrast za gradinka, voočlivi se slednive problemi: deteto ne saka da jade, da spie na vreme, da spie vo svojot krevet, da posluša, da gi sobere igračkite, da se obleče, so radost da odi vo gradinka, teško e da se odvojat od gledanje na crtani filmovi i igri, ne umee samo da igra.

Roditelite stanaa “loši slugi”, a decata “loši gospodari”. Poleka se topi prirodniot avtoritet na roditelite. Kavgite meѓu bračnite drugari poleka rastat, obvinuvanjata se neizbežni, bidejќi nikoj ne gi priznava, kako tolku mnogu problemi vo vospituvanjeto na decata, što do neodamna beše lesno i spontano.

Koga deteto započnuva na učilište, odnosite se vlošuvaat poradi toa što deteto ne saka da uči, ne saka učilište, mrzlivo e i vo domot i vo učilište, a ekranot i telefonot mu se posilen vospituvač od roditelot. Roditelite se umorni od obiduvanjeto da gi vospituvaat decata da bidat vredni, poslušni, da gi počituvaat vozrasnite, da sakaat gradinka, učilište, da se mirni… Naprotiv, rezultatite se vo celosna sprotivnost so idealite, koi sekoj roditel gi postavil kako cel, koga za dar dobil dete.

Sovremento dete e alčno, agresivno ili avto-agresivno, fizički i duhovno mrzlivo, premnogu nemirno, tvrdoglavo ili bezvolno. Sovršen e imitator na sѐ na ona što go uči negativnata sodržina od  elektronskite mediumi, koi se celosno sprotivni so početnite ideali na roditelite. Roditelite imaat čuvstvo na vina i se čuvstvuvaat nemoќno ili ednostavno krevaat race i mislat deka životot sam od sebe ќe se naredi. Koga “kadifenoto“ vospituvanje go smeni tradicionalnoto, koga nagraduvanjeto i odzemanjeto na nagradi e proglaseno za ljubov, koga ljubovta stana decata da ne počituvaat granici i pravila, odnosite vo semejstvoto se narušeni, a problemite se razmnožuvaat.

Što vlijaeše na toa roditelite denes da se mnogu popustlivi, otkolku što toa beše slučaj so postarite generacii?

Roditelite ne se popustlivi, bidejќi tie sakaat nivnite deca da bidat nevospitani i neposlušni. Sekoj roditel saka od deteto da napravi dobar čovek, prepoln so ljubov sprema rabotata, drugite luѓe, sprema učilišteto. Da, toa site go sakaat, no na krajot rečisi site stanuvaat popustlivi, duri i onie koi bea pobornici na “stap“ i se obiduvaa so sila da gi nateraat decata na poslušnost. Pa zošto togaš se popustlivi i dali toa e popustlivost ili slabost?

Ako mladite roditeli prifatat vospituvanje so pomoš na nagradi i kazni, mislejќi deka toa e edinstvenata opcija, ќe dobijat alčno dete. Alčnoto dete mnogu brzo go sfaќa principot na ucena i samo ja vrti pločata: “Ako misliš deka jas da…. togaš kupi mi, napravi mi, dozvoli mi“… se zborovite na deteto upateni kon roditelot…. Vo toj moment, tie  stanuvaat nastavnici i vospituvači, a roditelite učenici. Deteto za sebe si odredilo vrv na semejnata piramida od koja bara, na ubav ili nasilen način, ispolnuvanje na sekoja negova želba, za ona što ekranot go uči ili vrsnicite.

Sovremenite roditeli znaat deka toa ne e dobro, i bi posegnale kon “stap“, i pokraj site zabrani, no stravot od kazna, od možnoto odzemanje na deteto, so koe opštestvoto se zakanuva, gi blokira i poradi toa popuštaat na detskite kaprici.  Mnogu se otkažuvaat od želbata za bilo kakvo vospituvanje, zatoa mnogu često i nagraduvanjeto ne gi pottiknuva decata na rabota i poslušnost.
Takvoto alčno i agresivno dete, opštestvoto go poddržuva (znae deka može da go prijavi svojot roditel, ako detskite prava ne mu se počituvani na zakonski propišaniot način), stanuva nasilno, mrzlivo i tvrdoglavo, insistira na toa i ponatamu da ostane vo uloga na gospodar. Znači, ne se raboti za popustlivost poradi nezainteresiranost za svoeto dete.

Popustlivosta e  odraz na nemoќta na roditelite da gi prepoznaat vistinskite pričini za problemot, da gi otstranat, i sebesi i deteto da se izvedat na patot na ljubovta. Koga tie se umorni od popravanje na posledicite, stanuvaat popustlivi, iako nekade dlaboko vo sebe znaat deka toa ќe donese novi, pomoќni problemi.

Dali e toa pričinata zošto se zgolemuva “vrsničkoto“ nasilstvo ili za toa e odgovorno brzoto vreme vo koe živeeme i toa što roditelite nemaat vreme za svoite deca?

Alčnoto dete e nasilno vo semejstvoto, pa zošto da ne bide nasilno i meѓu vrsnicite? Tolku mnogu prikazni za zabrana na tepanjeto so “stap“ vo vospituvanjeto, a nikogaš dosta za semejnoto nasilstvo, nasilstvoto meѓu vrsnicite, i na ulica.

So “kadifenoto“ vospituvanje, roditelite ne gi postignuvaat sakanite vospitni rezultati, pa togaš vinata ja prefrluvaat na nedovolnoto vreme koe go pominuvaat so decata. Ne e tolku golem problem vremeto, kolku što e pogrešnoto vospituvanje. Imate tolku mnogu majki koi se otkažale od svojata kariera, ostanale zaedno so decata, no so “kadifenoto“ vospituvanje ništo ne postignaa. Naprotiv, konfliktite sѐ ušte pogolemi, bidejќi deteto so “kadifena“ svest ne tolerira kontrola.

Što podrazbira izvornoto (kreativno) vospituvanje?

“Kadifenoto’ vospituvanje e najmoќniot oblik na “discipliniranje” na deteto, so predvidlivi rezultati. Tradicionalnoto vospituvanje, što decata gi vospituvaše so strav od “stap“, gi davaše sakanite vospitni rezultati. Decata imaa strav od “stapot“ i bea poslušni, i gi počituvaa odnapred jasnite pravila na odnesuvanje.

Koga ќe se ukinat site formi na kaznuvanje i nagraduvanje, site formi na uslovuvanje, togaš vleguvame vo izvornoto vospituvanje, vo procesot na vraќanje na decata i roditelite na izvorot, na koja e ljubovta. Edno dete se raѓa so izvor na emocii, so zarodiš na dobrina, ljubov, radost. So cel da se razvijat ovie nikulci, neophodni se uslovi, bez “stap i morkovi, odnosno potrebno e izvornoto vospituvanje.

Deteto e dovedeno do duhovno vospituvanje, vo ovoj mnogu kompleksen i ne mnogu rozov svet. Zadačata na roditelite e na deteto da mu postavat granici i poleka da go zapoznava so ubavinite i opasnostite od svetot vo koj toa pristignalo. Granici da. Kazna i nagrada ne.

Vo knigata “Semeen Bukvar”, velite deka glavnite prečki na patištata koi vodat do dobrina i ljubov vo semejstvoto, učilišteto i meѓu luѓeto,  se pette avtoritarni vospitni modeli, kako što se: prinuda, pozitivno uslovuvanje, pregolemata zaštita, verbalizacija i zloupotreba na imitatorskite formi na učenje. Koja od ovie pet modeli e vsušnost najčest i najopasen za decata denes?

Najčest i najopasen e modelot na pozitivno uslovuvanje, modelot na  potkup, model so morkovi. Koga go koristite seto toa se slučuva bez ogled na vašata volja. Deteto svojata originalna radost ja pretvora vo interes, svojata izvorna želba vo alčnost. Alčnosta go turka deteto vo agresija, sozdavajќi fizički i duhovno mrzlivo dete. Ako roditelot odluči deka ne saka poveќe da koristi nitu nagrada, nitu kazna vo vospituvanjeto na deteto, iako prethodno gi koristeše, kako da se postigne toa?

Ako semejstvoto saka da se oslobodi od “kadifenoto“ vospituvanje, mora da gi ispočituva početnite pravila. Site členovi na semejstvoto (i decata) može da go vidat moeto predavanje na: www.porodicnibukvar.com. Ako prikaznata im se dopadne. može da gi pročitaat knigite “Semeen Bukvar” i “Bitkata na ljubovta”. Ako vozrasnite se soglasuvaat da go primenat izvornoto vospituvanje, spremni se za akcija. Važno e site da se soglasat. Započnuvate zaedno so decata od detskata soba.

Gi iznesuvate site ekrani od sobata i igračkite povrzani so agresivnite crtani filmovi i igri. Dva do tri meseci, decata se odvoeni od site crtani filmovi, agresivni filmovi, za da se zadrži umot čist. Zatoa, jas preporačuvam, roditelite na internet da pobaraat igri bez kazna i bez nagrada. Postojat mnigu i se mnogu edukativni. Od vitalno značenje e vremeto što deteto go pominuva pred ekranot. Ako ima poveќe sliki, a pomalku knigi vo životot na deteto, nema da imate dobar student.

Ako imate postari deca, ne možete da pravite ništo so sila, bidejќi tie se mnogu agresivni i zavisni od sѐ  ona na što prethodno ste gi pottiknale. Postarite deca, na osnova na dobrovolnost, može da gi namalat časovite pominati pokraj ekranot i kako napnatosta vo semejstvoto ќe se namaluva, ukinuvanje na modelot “morkov i stap“, decata se pomalku ќe sakaat agresivni i bezvredni sodržini.

Elektronskite mediumi i telefonite bi se koristele na vistinski način. Vetete mu na deteto deka nikogaš nema da go tepate, nitu potkupuvate.  Nema da vi veruva, pa od start ќe ve predizvika. Ne reagirajte na stariot način, sekogaš setete se deka vie go lekuvate vašeto dete.

Najteško e da gi naučite decata da se raduvaat na učenje i obvrski. Ovaa lekcija ќe ja sovladate so čitanje na poglavjeto od “Semeen bukvar“, “Radosta sprema rabotata i redot se postignuva koga se odviva na dobrovolna osnova, celosno nezavisno i na dolg vremenski rok.” Vo seto toa ќe vi pomogne globalniot plan na domašni aktivnosti i planot za ispravuvanje na greškite, kako posledica na “kadifenoto“ vospituvanje.

Nie se oslobodivme od kazna, nagradi, pregolemata zaštita i sega deteto so izvorna svest ne odbiva razgovor so roditelite. Od praznoto verbaliziranje preminuvate vo čovečki razgovor, so što se podobruvaat narušenite semejni odnosi.

Dolgo, barem do pubertetot, roditelite treba da imaat uvid što decata gledaat i kolku dolgo sedat pred ekranite. Malite deca ne sedat pred ekran, barem ne dodeka ne progovorat. Prvite tri godini se važni za deteto kako izvorno bitie da se zacvrsti vo realniot, a ne vo virtuelniot svet.

Kolku vreme ќe vi bide potrebno za deteto od poslušnost, bazirano na interesite ili od stravot od stap, da premine vo poslušnost od ljubov, toa ќe zavisi od toa kolku dolgo ste bile vo sistemot na “kadifeno“ vospituvanje i kolku ste podgotveni da ja promenite svojata svest i svoeto odnesuvanje. Kolku porano ќe počnete, tolku podobro ќe bide za site vas.

Dali smetate deka učilišteto ja izgubi svojata vospitna uloga koja ja imaše i dali voopšto e vo red da se očekuva od  učilištata da gi vospituvaat decata?

Učilišteto ja izgubi vospitnata funkcija vo onoj moment koga roditelot go izgubi avtoritetot. Deteto ne gi sluša svoite roditeli, pa zošto bi gi slušalo nastavnicite? Deteto ne raboti doma, zošto togaš bi sakalo da raboti vo učilište.

Se e rabota i postavuvanje na stolot i učenje po istorija. Deteto so “kadifena“ svest bara od nastavnikot da bide popustliv, bez mnogu baranja za rabota, red kako i od roditelot. Niedna reforma vo obrazovanieto nema vistinski da uspee, dodeka semejstvoto ne se otkaže od “kadifenoto“ vospituvanje. Dobrite učilišta, kako seriozna institucija vo koja decata učat i rabotat so ljubov, se vo racete na semejstvoto so izvorna svest.

Denes, učilišteto ja ima izgubeno svojata vospitna funkcija, a se poveќe ja gubi i obrazovnata, po mera na čovekot od 21 vek. Učilišteto ne može da go popravi lošoto vospituvanje vo semejstvoto, toa samo se prilagoduva na potrebite na mrzlivoto, alčno, agresivno, tvrdoglavo dete, dete koe ne saka da uči i ne saka da raboti.

Roditelite se poveќe se otkažuvaat od čitanje na slikovnici, ubava literatura. Vospitnoto učilište gi obrazuva decata so knigi, a semejstvoto so virtuelnata realnost. Semejstvoto sozdava virtuelni mudreci koi imaat lažna pretstava deka sѐ  znaat i učilišteto im zdosaduva. Štom deteto započne so učilište, učenjeto stanuva košmar na semejstvoto so “kadifena“ svest.

Konfliktite se neizbežni. Roditelite gi branat interesite na svoeto dete, očekuvaat sѐ da bide lesno, vozdušesto, seto toa da izgleda kako igra. Učilišteto, se spravuva na svoj način, za da se izbegne konflikti so semejstvoto i decata: gi namaluva baranjata, obemot na materijalot. Na krajot na godinata poklonuva odlični ocenki.

Sreќni deca, sreќni roditeli i nastavnici, a što go čeka opštestvoto so polu-obrazovani, neobrazovani generacii, koi pritoa nemaat nitu domašno vospituvanje, toa doprva treba da se vidi. Za sreќa, za 20 godini širenje na znaenjeto za izvornoto vospituvanje, stotici i stotici semejstva vo Srbija go prifatija vospituvanjeto koja ne go dresira deteto so “morkov i stap“, znaejќi deka vremeto na ljubovta i dobrinata doaѓaat na našata preumorna planeta…