20
Ljudi su počeli da se plaše lekara jer ste i vi, kao i ljudi svih profesija, žrtve plišanog vaspitanja. Čast retkim izuzecima. Plišana, pohlepna svest je svuda pustila svoje pipke: u dijagnostici u koju često sumnjamo, pa proveravamo dijagnoze po nekoliko puta ako imamo novca, ako nemamo molimo se Bogu da nas sačuva ili da nas uzme sebi. Svima danas u očima vidimo samo interes i novac, pa što biste vi bili izuzeci. Bojimo se vaših pogrešnih dijagnoza, vaših operacija, vaših prepisanih lekova, a naročito se bojimo ogromnog neznanja mladih lekara koji su medicinu završavali sa malo truda i mnogo interesa. Bojimo se da nam zdrav bubreg ne završi u tuđim telima, a da na to nismo pristali, da nam posle saobraćajke ne konstatuju smrt, a naše srce pošalju razvijenima da bi bogati u starom telu imali mlado srce. Roditelji strahuju za svoju decu koju krojite, sečete, hirurški menjate („ulepšavate“), po meri modnih časopisa, zgrčući ogromno bogatstvo, ne pitajući se da li su mladi zreli i zašto hoće da se kloniraju i svi liče jedni na druge.
Vi jeste lekari koji leče telo, ali ne zaboravite da svi imamo dušu. Moraćete da postanete i dobri vaspitači učeći mlade da je priroda obdarila svakoga baš onim što je potrebno na tom telu. (…) Vi ste prvi koji treba da pratite i branite narod od zakona kojima se ljudi plišane svesti uteruju isključivo u spoljašnji red. Unutra nemir, spolja „mir“. Eto vama pacijenata. Tela plaćaju i na fizičkom i na mentalnom nivou. Sedeće ljudi mirno na fudbalskim utakmicama, voziće četrdeset na sat, ako treba, ako tako zakon traži, ali mu zato nećete oduzeti drogu, depresiju ili suicid, ukoliko on odredi da je to njegov put izlaska iz života. Ne pristajte na čekaonice, bolničke krevete, psihijatrijske stolove prepune bolesnika, na mrtve koje ne stižemo da posahranjujemo, samo zato što se niko ne pita o uzrocima svih tih bolesti. Ne lečite samo posledice plišanog vaspitanja.
Postanite borci u prvim redovima, branite čoveka od zagađenja svih oblika sa kojima se manipuliše. Samo ljudi izvorne svesti, posebno takvi lekari mogu pomoći drugom, sebi i pacijentu. Samo reč takvog lekara deluje lekovito na pacijente. Samo lekar koji zna tajnu dubokog razumevanja, dubokog poverenja, tajnu dubokih međuljudskih odnosa, tajnu vraćanja tela i duše Izvoru, samo oni koji neće imati gordost da priđu pacijentu kao celini, a ne kao delu celine, samo takvi lekari će biti autoritet za pacijente. Ljudi će uskor biti ucelovljeni, a ne razbijeni mozaici.
Samo ucelovljeni lekari će biti lekari Hipokratove svesti, priznati i poželjni.
„Porodični bukvar“
20