20
Nema roditelja, koji kada beba uđe u njihov život, ne kaže ili ne pomisli: “Samo da naše čedo bude zdravo, da bude dobar čovek prepun ljubavi, da bude vredan, pošten i da bude dobar đak“.
Lepe želje, ali vrlo brzo roditelji shvate da im se želje ne ostvaruju, da njihov bebac raste u dete koje im postaje loš gospodar, da je neposlušan, razmažen, agresivan, da ne voli da radi, da je neprestano pred ekranom, da se često razboljeva, da ne voli vrtić, da ne poštuje odrasle, a najveće razočarenje dolazi kada u prvom razredu dete kaže: “I vi i škola me smarate, sve mi je dosadno, ostavite me na miru“.
Prve greške pravimo u neznanju, u prve dve godine života našeg bebirona. Zbog samo nekoliko grešaka, koje čine mladi roditelji, danas su deca i roditelji sve dalje jedni od drugih, sve dalji od Izvora na kojem su Ljubav, Dobrota, Istina.
Svaki čovek se rađa sa svojim Izvorom, sa svojim „paketićem“. Tu su klice njegovih potreba, nagona bioloških i duhovnih, tu je potencijal njegove emocionalne, fizičke, mentalne, socijalne, duhovne inteligencije, tu su svi njegovi talenti, tu su klice Dobrote, tu su pet izvornih, zdravih, preko potrebnih emocija (ljutnja, radost, briga, tuga i strah), jednom rečju tu je sve. Donela je beba u svom paketiću veoma važan nagon izvorne borbenosti, kojim će se žestoko braniti od vas kada napravite grešku. Poštujte njen izvorni nagon gladi, jer kada je gladna beba će se oglasiti. Ako je hranite na silu ili joj uskraćujete hranu ona će se braniti plačem koji će biti prepun besa. Taj bes je samo opomena da nešto ne radite kako treba. Zato nemojte bebinu borbenost olako proglašavati „bezobrazlukom“, koji vi morate dresurom, štapom ili šargarepom brzo doterati u red.
U tom prebogatom paketiću je ono najlepše zbog čega je dete i došlo u ovaj svet, tu je klica Ljubavi, koja će se polako razvijati, razlistavati i stvoriti bogatu trpezu (AGAPE) na kojoj će biti desetine oblika ljubavi. Ljubav prema realnom svetu u kojem se razvija ljubav prema mami, tati, prema svim članovima uže i šire porodice, ljubav prema redu, radu, učenju, prema vrtiću, školi, svojim drugarima, prema ljudima dobrih namera, prema tvorevinama ljudskog duha, koje su na dobro čoveka i prirode, ljubav prema domovini, prema prirodi, prema životu i naravno ljubav prema univerzalnoj Istini i Bogu. Šta više poželeti? Osmehujete se i pitate se kako to postići. Nije teško, ako poštujete Istinu da je beba došla sa ogromnim potencijalom, a da li će se taj potencijal razviti ili ostati nerazvijen zavisi na prvom mestu od vas, dragi roditelji.
Ne smete nagradom, kaznom, prezaštićivanjem i zloupotrebom ekrana kontrolisati ove darove. Vaše je da stvarate uslove bez autoritarnosti, da nudite prave sadržaje, koje pokreću dete na zdravu akciju, da mu ne gasite želje za akcijama i znanjem, neprestanim potkupljivanje, da mu ne gušite Zadovoljstvo, kao istinsku Radost. Sve što uradi, biće dobro, svaka greška biće na Radost, jer na greškama dete uči. Sada već pomišljate, kako će to stvoriti uslove za anarhiju i neposlušnost. Ne bojte se. Dopustite malom istraživaču ono što ne ugrožava njegov život, njegovo zdravlje, vas i okolinu. Dete ne poznaje svet u koji je došao i ne zna šta je to opasno i zato će vas jako voleti kada spozna da mu postavljate zdrave granice. Kontrola štapom i šargarepom? Ne! Zdrave granice? Da! „Plakaće“, mislite. Pa neka plače. Igra se i baca hranu. Konstatujete da nije gladno. Smireno ga udaljite od stola. On plače, vi bez žurbe čekate da plač prođe. Dete zadovoljno jer je naučilo lekciju da hranu treba voleti i ceniti, vi mirni jer niste upotrebili ni štap ni šargarepu da bi ste ga naučili i ovoj lekciji.
Nećete grešiti ako znate koja su bebina prva očekivanja
Da vam se to ne bi dogodilo morate znati da do polaska uškolu dete prolazi kroz tri različita perioda, koji traju po dve godine. Prvi peroid ćemo nazvati, period vetra . Dete je tada u akciji, koja nikada neće biti jača nego u ovom periodu. Period toplote u kojem vaše dete ima jasnu svest da izabranu akciju želi i zašto je želi. Period vreline u kojem dete oseća silno Zadovoljstvo, koje prati svaku željenu akciju. Dete ne haje ako i greši jer zna da na greškama uči. Ako ste zaboravili i na štap i na šargarepu i na prezaštićivanje i kontrolisali virtuelne sadržaje vaše dete je spremno da u 7. i 8. godini, u četvrtom periodu, periodu svesnosti, s radošću prihvati polazak u školu. Polaskom u školu dete će pokazati vaše vaspitne uspehe ili neuspehe. Da bi ovaj period do škole bio plodotvoran morate vašem detetu stvarati uslove bez kazne i bez nagrade i nuditi mu sadržaje koji su u skladu sa njegovim potrebama i sposobnostima. Svaki mladi roditelj zna koliko je savremena nauka istražila ljudski mozak, naročito mozak deteta i svi znaju da su deca najspremnija za učenje u ovih prvih šest godina. To ne znači da ga od malih nogu gurate u razno razne školice. Ne, to znači da mu omogućite razvoj svega onog što je u „paketiću“. Vi, roditelji, vi ste najbolji učitelji i zato ne gurajte vaše čedo tako rano ni u jaslice, ni u vrtić. Neka dete bude uz vas prve dve, tri godine, ako je to ikako moguće.
Dozvolite mu da vam pokaže snagu vetra u sebi
Vratimo se onom prvom razvojnom periodu, periodu vetra, akcije. Najveće greške napravimo u prve dve godine, preciznije u prvoj godini. Dete je došlo sa izvornom potrebom da prvo upozna realni svet. To je veelika učionica za njega i zato njegov snažni vetar ne smete zaustavljati pogrešnim vaspitanjem. Kada zadovolji tu prvu potrebu, koja traje ceo život, ali je tada najjača, možete mu na kraju druge godine ponuditi virtuelni svet. Nažalost, vi ste generacija roditelja, koja dolaskom bebe iz porodilišta, a naročito sa početkom prelaska na čvrstu hranu, bebi date u ruke pametni telefon. 
Nikako!! Ne igrajte se! Zašto? Pametni telefoni poništavaju vas kao vaspitača, jer ti virtuelni „pametnjakovići“ počinju da osvajaju i um i srce vaše bebe. Oni imaju snagu najvišeg oblika pozitivnog uslovljavanja. “Sve je u toj čarobnoj kutiji, čemu služe ovi odrasli oko mene“, misliće bebac. I što je još opasnije ekran zaustavlja vetar, zdravu akciju vašeg deteta. Ako u prve dve godine zaustavite razvoj vetra, dete neće biti spremno za sledeći razvojni period.
Do pojave tač telefona roditelji su imali bar privid autoriteta, jer je beba zavisila od oblika pozitivnog uslovljavanja, koje su oni nudili. Znali su da ne smeju da upotrebe štap ako beba neće da jede, ako neće da spava, miruje, sedi u ogradici…, pa su zato koristili sva sredstva plišanog vaspitanja. Posebno im je bila mila “šargarepa”, jer su bebe najbolje reagovale na nju: “Ako pojedeš spanać, dobićeš cratać, igračku“, rekao bi roditelj i dete je jelo. Vrlo rano su roditelji osetili loše posledice plišanog vaspitanja, ali su se tešili da će vremenom sve ispraviti.
Danas se mnogo toga promenilo, pa i vaspitna uloga roditelja
Danas vam preporučuju da otklonite svoju šatgarepu. Štap i ne pominju jer je zakonom zabranjen. Zašto su sada tobože i protiv šargarepe? Bilo je dovoljno trideset godina upotrebe šargarepe da se „čipuju„ roditelji i da već dolaskom bebe u kuću znaju šta im valja činiti. Nekako baš u to vreme pojavljuju se „pametni“ telefoni, koji će postati najmoćniji vaspitači jer imaju ogromnu snagu pozitivnog uslovljavanja, moć da kontrolišu sve ono što se ne sme kontrolisati. Zapamtite, gde je kontrola, tu nema ljubavi. Beba odbija hranu, daš joj telefon i ona jede. Jede, guta, ne žvaće i zato joj blendirate hranu. Uživate što sve teče glatko. Divno, ali platićete uskoro na ćupriji. Kada beba izgubi svoj zdrav nagon gladi onda ćete videti šta su muke. Pritom beba postaje uslovljena telefonom i za bezbroj drugih akcija. Dete postaje zavisno i gubi svoj zdrav nagon gladi, zdrav nagon za pokretom, za samoradom…. Polako, ali sigurno „vaspitanje“ dece, kontrola svih njihovih potreba prelazi u ruke tač telefona, u ruke virtuelne vaspitačice, a malo docnije društvo preuzima kontrolu nad svim potrebama vašeg deteta. Jedina željena akcija koja detetu donosi zadovoljstvo postaje dovijanje kako da se domogne tač telefona.
Gde ste vi u celoj priči?
Morate to osvestiti, ako želite da vaša deca ostanu vaša, ako želite da im razvijete celokupan potencijal, koji je beba donela u svom „paketiću“. Budite pametni, a vi i vaše dete ste pametniji od svih „pametnih“ telefona. Ne dajte prve dve godine bebi tač telefon, bebu ne stavljajte pred bilo koji ekran, ne potkupljujte je svim onim glupostima od šarenih laži, kinder jajetom, igračkicama, aviončićima. Sve to možete bebi priuštiti ali ne vezujući za rad, a i hranjenje je rad. Ukinite one smešne oblike uspavljivanja. Dete je došlo na ovaj svet sa potrebom da jede kada je gladno, da spava kada mu se spava, da upoznaje preko vas i vašeg ponašanja u kakav je to svet došlo. Zato izbacite kaznu i nagradu u odnosu sa bebom, u vašim odnosima i beba sledi svoje biće, svoj „paketić“ u kojem je sve upisano.
Da je istina ovo što vam govorim, posmatrajte vašu bebu u prvim danima kada stigne u svoj dom. Nepogrešivo se budi kada je pozove glad, nepogrešivo zna kako da uhvati dojku, flašicu, cuclu, onda utone u san i sve ide idealno dok joj ne ponudite čvrstu hranu.Tada stupa na scenu vaše pogrešno uverenje da beba treba da jede kada vi kažete, onoliko koliko vi zamislite i baš ono šta joj vi ponudite. Kada se beba pobuni, kada odbije vaše zapovesti vi izvlačite tu čuvenu “šargarepu”, danas sve češće u liku „pametnog“ telefona i tu počinje kontrola izvorne potrebe za hranom, za pićem, za snom, za pokretom, učenjem. Vaša beba neće znati ni šta jede, ni koliko joj treba, ona čeka telefon, čeka svog kontrolora. Kada otmete bebi telefon počinje vriska i odbijanje svake vaše zapovesti.
Bolje sprečiti nego lečiti
Najstrašnija posledica je što ekranom zaustavljate snagu vetra u detetu. Dete postaje prikovano za ekran. Javlja se zastoj u razvoju mišićnog sistema, neće da hoda, traži da ga nosite, vozite, ljuljate, uspavljujete satima, dugo ne progovara, jede samo blendirano, neće da sakuplja igračke, ne gleda vas u oči, njegove oči su samo vezane za ekran, za tu čudesnu „pametnu vaspitačicu“, koja mu postaje zakon. Majstori su smislili razne usporene bejbi programe. Sigurno neko zna da je i to način da dete smanji svoju izvornu potrebu za vetrom. Posledica preranog ulaska deteta u virtuelni svet biće transformacija realnog, izvornog, zdravog straha u bolestan virtuelni strah. Ne čudite se košmarima vašeg deteta posle prvog sna, ne čudite se što satima ne možete da ga uspavate, što će lako preskočiti ogradicu ili dotabanati do vašeg kreveta. Posle toga teško ćete ga vratiti u krevetac. A suprug? Gde je on? Na kauču dok se mali car širi na mestu predviđenom za oca. Sve dalje možete sami predvideti.
Da li treba da vam opisujem šta dalje sledi.S mukom će maleni ići u vrtić, u parkić, u igru, guraćete ga u razno razne školice, trčati sa rođendana na rođendan u želji da mu probudite želju i volju za realnim svetom, za učenjem, za decom, druženjem, za fizičkim aktivnostima. A sve to vrlo brzo dođe na red. Dete ulazi u period toplote i vreline u kojem sve što radi mora da želi i da oseća neopisivo zadovoljstvo. Postaje svesno svojih potreba, svojih zdravih želja i tog ogromnog zadovoljstva zbog svega što je naučilo i osvestilo. Ako istrajavate na “šargarepi”, štapu, prezaštićivanju i ranom davanju detetu tač telefona, suočićete se sa lenjošću deteta, neposlušnošću, histerijama, istrajavanjem da mu kupite sve što vidi na tač telefonu. Uprkos svim vašim popuštanjima ubrzo ćete čuti onu poznatu rečenicu: “Tako mi je dosadno“.
Pred polazak u školu ćete se uplašiti jer vi znate da škola počiva na knjizi, na čitanju, na razumevanju teksta i onoga što učiteljica govori. Tada žurite da ga neko nauči da čita, da piše ne bi li bio najbolji među ostalima. Opet radi “šargarepa”, nažalost. A onda stiže svečani trenutak polaska deteta u školu. Dete poraslo, ali nije zrelo za školu, jer ste u neznanju napravili niz grešaka. Nauči dete da čita, piše, računa i lako zaključi da je škola smaranje, i svakog trena je spremno da vam kaže: “Ja ti u tu tvoju smaračku školu neću“.
Sećate li se početka moga teksta? Dobili ste bebu, nežnu, divnu, miroljubivu, željnu radosnog rada, radosti od znanja, učenja, škole pa i tač telefona. Ni je problem telefon. Problem je što ste ga ponudili kad mu vreme nije. I vi i ja znamo da ova mala deca žive u doba najrazvijenije tehnologije i da im ta tehnologija i pripada. Svaki mladi roditelj mora da zna zašto baš posle navršene druge polako dete uvodite u virtuelni svet. Posebno se ozbiljno morate pripremati za biranje virtuelnih sadržaja kojima ćete hraniti dečiji um. Telefon i daljinski moraju biti pod vašom kontrolom bar do polaska u školu. Virtuelno ne nudite u prve dve godine, dok vaše dete ne nauči dobro svoj jezik, dok ne prohoda, dok ne savlada veštinu da se samo hrani, samo oblači, obuva, dok ne počne svim čulima da upija vašu priču, slikovnicu koju mu čitate. Onda polako, dozirano, izabranim programima prilazite detetu, posmatrate, osluškujete njegove emocije, njegov um, njegovo ponašanje. Eto vama dobrog deteta i sutra dobrog đaka, a znam da je to vaša najveća želja.
Seminar o Izvornom vaspitanju održaće prof. Milica Novković, u Centru za Izvornu porodicu i mlade, Požeška 41, Banovo brdo
25. maj od 17:00 do 19:30 sati
Cena porodične ulaznice je 2.500 din.
Prijave putem tel: +381 64 6705356 ili imejla: porodicnibukvar@gmail.com
20