20
Dragi roditelji,Ponoviću vam nešto o čemu sam vam već pričao. Naglasio sam da igra u ranom detinjstvu ima duboki smisao ukoliko je u funkciji čovekove unutrašnje evolucije. Vi roditelji, kao da ne znate da igra spaja decu i roditelje, i da je svrha igre da dete upamti prijatno osećanje koje traje tokom igre. Dete treba da oseti i ljutnju jer ne ide sve kao treba i radost jer je krenulo i brigu ako nije sve kako je trebalo biti i tugu što se igra bliži kraju i strah hoće li i sutra biti ovako lepo. Sve ovo je bitno jer će, sva ova osećanja neophodna za poroces igre, dete spontano preneti i na svaku vrstu rada. Danas će proces ucelovljenja teći kroz igru, sutra kroz rad.
Danas se pravi velika greška u plišanom vaspitanju. Deci se kupuju gomile igračaka. Igračke se dele na igračke za dečake i igračke za devojčice. Strogo se odvaja rad od igre. Deca se u najranijem detinjstvu samo 
igraju.
igraju.U sadašnjem trenutku to je naročito naglašeno, jer kopiramo razvijeni svet. Sve te igre su površne, isprazne, imitatorske, mehaničke i ne odgovaraju uzrastu dece. Te i takve igre vrše infantilizaciju naše dece. Nije li ovo u službi potrošačkog društva? Decu treba odvojiti od rada kako bi sutra bili dobri potrošači i uslužnih delatnosti. Sve će, uz materijalnu nadoknadu, odraditi neko drugi za čoveka, od zakucavanja eksera, do torte. A baš taj ekser i ta torta bi mogli da spoje dete i roditelja.
Nasilno ih odvajamo od pravih zbivanja u porodici. Pred polazak u školu, uzdišu i deca i odrasli. Zamišljaju kako se približava vreme u kome će nostalgično govoriti o prošlim vremenima kada se dete samo igralo. ” Videćeš ti, kad na jesen kreneš u školu! Nema više igre i lutanja po belom svetu”, žale i prete roditelji istovremeno, podstičući nesvesno kod deteta otpor prema radu i školi.
Pokušajmo da uočimo problem. Pod pretpostavkom da je igra, igre radi, praćna samo hedonizmom, kao odsustvom rada, te emocije nisu ni u kakvoj vezi sa budućim radom. Igra postoji igre radi, a rad ostaje neprijatna obaveza, nešto dosadno, naporno, nešto što treba izbegavati, ili nešto što treba neko drugi za nas da uradi. Nije napravljena spona između igre i rada. Nije iskorišćen proces ucelovljenja koji postoji samo ako je željena igra u funkciji razvijanja svesnosti, a koja je u skladu sa Dubokom svesnošću, ako jača volju da se naučeno produbi, kako bi iskustvo bilo u funkciji ponovnog vraćanja toj ili sličnoj igri. Primetili ste da deca plišane svesti lete sa igre na igru, da nešto započnu, ostave, nekada se vrate, uglavnom ne. Njihova pohlepna svest je gladna novih igračaka s nadom da će ih baš ta nova igračka uvesti u proces ucelovljenja i radost. Njihova lenja, neproduktivna svest samo čezne da joj drugi kreira igru, ubije dosadu, bar na neko vreme. Zato vam svi govore da me morate animirati.
Posle svake igre u kojoj je pokrenut samorad, dete je bliže Ljubavi prema sebi, radu, životu. Da li je aktivnost deteta vezana za rad ili igru (igračkama) sporedno je. Sve se zaboravi. Ostaje stanje ispunjenosti i radosti od završenog posla. To se prenosi na sve životne aktivnosti.
Zato, dragi roditelji pomozite vašem detetu da ostvari samorad, pratite ga dubokim poverenjem, ostvarujući najviše etičke ideale (psiho-fizičko zdravlje, izvornu inteligenciju i čovečnost). Tada rad postaje igra, a igra rad. U stvari, život postaje prelepa igra.
“Porodični bukvar” 2018
*Sva prethodna izdanja Porodičnog bukvara su objavljena na našem sajtu, u rubrici “čitajte bukvar”
20