Da li čovek, kome je Bog namenio ulogu čuvara prirode, ima svoj bistri, čisti izvor u sebi ili ga je nešto zagadilo?

20

Kada kažem IZVOR, moja prva asocijacija je da je to mesto gde iz Zemlje izvire voda, bistra, čista, hladna ili topla, živa voda, zdrava voda. Veselo žubori jer očekuje da je čeka čista planeta gde će se pretočiti u bistre potoke, nabujale reke i da će takva čista stići do mora. Svaki Izvor koji je Gospod namenio čoveku je čist. No, svaki taj izvor naročito danas, ne stiže u čiste i bistre uslove. Tako je i sa izvorom žive vode. Nije potrebno njeno dugo putovanje i voda sa izvora se zagadi jer je savremeni čovek zagadio zemlju, vazduh, vodu. Onda se logično nameće pitanje: “Da li čovek, kome je Bog namenio ulogu čuvara prirode, ima svoj bistri, čisti izvor u sebi ili ga je nešto zagadilo“? Po svemu šta čovek danas radi na planeti, reklo bi se da je čovekov izvor trajno zagađen. No, nije tako.

U prenesenom značenju izvor je mesto odakle nešto dolazi, potiče. Kao što živa voda ima svoj izvor, mesto odakle potiče, tako i čovek ima svoj Izvor, mesto odakle potiče njegovo biće, čisto i bistro, poput žive izvorske vode. Izvor svakog čoveka je u Bogu. Bog je Ljubav i Dobrota. Ne može iz njegovog Izvora izaći ništa drugo do čovek Ljubavi i Dobrote.

Tako čist, poput žive vode, stiže u uslove, u porodicu u kojoj mu nasilno menjaju ljubav i dobrotu, autoritarnim vaspitnim modelima. Dete će vrlo brzo, ucenama, kaznama, prezaštićivanjem, verbalizmom i preranim uplivisanjem tehnologije u njegov život, biti odvojeno od svoga izvora Ljubavi i Dobrote, a sve što bude isticalo iz Izvora imaće promenjenu matricu u susretu sa neprirodnim uslovima života. Većina neće ni znati da u sebi imaju i dalje Izvor. Potrebno je menjati uslove u kojima dete raste, odbaciti preživelu autoritarnost i živa voda sa Izvora će poteći snagom čiste Ljubavi i Dobrote.

Bog je savršen i brižljivo čuva klice Ljubavi i Dobrote u krilu Izvora. Kada roditelji stvore deci uslove bez kazne i nagrade sa Izvora, i deteta i roditelja, žuborom poteku Ljubav i Dobrota. Svako novorođenče je nova prilika za roditelja, prilika da se detetu očuva Izvor, a da se roditelj vrati svome čistom Izvoru. Kao što su Bog i priroda neuništivi tako je neuništiv i Izvor Ljubavi i Dobrote u čoveku.

Samo čovek, koji se vrati Izvoru Ljubavi i Dobrote izlečiće zemlju, vazduh i vodu, sebe, svoje dete i stvoriti čiste uslove u kojima će svaki Izvor, od Boga dat, zažuboriti snagom Ljubavi.

prof. Milica Novković 

20