20
Нема човека, признаћете, који не воли музику, јер је космос утемељен на октави. Истина, свако воли врсту музике која је у складу са његовом очуваном или разбијеном хармонијом. Не треба ништа да коментаришем. Ви све чујете. Чујете музику ваше деце, слушате музику коју сте себи одабрали. Закључите колико је ко изгубио хармонију. (…)
***
Само ретки данас знају да користе овај инструмент и да кроз њега шаљу своју хармонију људима. А још ређи су они који знају технички да га користе и да истовремено имају способност да песмом, топлим речима, пренесу дубоку емоцију, да пренесу љубав. Ретки, само ретки, данас зналачки и срцем певају, стварају или слушају музику. Остали имају само дубоку чежњу да и сами запевају. Да је то истина казују нам све чешћа “урлања” на концертима, и у публици и на бини.
“Дерњаве” на ексурзијама и осталим пригодним приликама, псовке, оговарања, вређање, претње, лоша скарадна музика, све то излази из тако савршеног инструмента (…). Све се заврши промуклошћу, тишином, злурадошћу, умором, немирима и на крају тугом што им одрасли покварише овај божански инструмент, заборављајући да је глас дар Бога и да је вероватно сваки човек, рођењем музички обдарен.
Нажалост, плишаним васпитањем је у земљама широм света злоупотребљено бело грло деце, као што је злоупотребљено и тело наше деце. (…) Најталентованији постају мета богатих похлепних бизнисмена. Свуда по свету можете на свим телевизијама видети како се троши та лепота дечијег грла зарад профита пребогатих. Како? На истом принципу као и тело малих мисица. Малим музичким, певачким звездицама, користећи њихов снажан имитаторски ум се намећу песме које они ни ментално, ни емоционално, ни телесно, искуствено нису проживели. Певају о плишаној љубави одраслих и снагом имитирања заводе и себе и жири и публику на закључак да су генијални. Ми се јежимо, плачемо и нико се не пита како је дечијој души када јој ум ствара илузију да је све проживљено, а ништа проживљено није. Тамо врцкање, тамо манекенско ходање, тамо мали спортисти професионалци, овде песме одраслих отпеване савршеним белим грлом и имитаторским умом деце. Све то мора оставити трага на недораслим телима и на души детета.
Плишано васпитање је припремило похлепну свест детета, пробудило жеђ за славом, за новцем, за наградама, за јачањем ега. Родитељи и сами жељни славе и новца хрле у загрљај организаторима љупког, обећавајућег циркуса, пријатног за ухо и око плишаних конзумената. Стављају дечицу у тв “инкубаторе” из којих ће се излећи и моћ и слава и новац. Успут, остају деца која себи неће опростити неуспех, а ни успех онима што иду даље. Фрустрације су огромне јер се руши илузија о брзој слави и богатству. Само деца најсавршенијих белих грла и најјачих имитаторских умова иду даље. Постају звезде равне одраслим певачима, својим колегама, које раздваја само животно искуство. (…) За мало славе и шачицу новца постају модерни робови у рукама богатих организатора. Од концерта до концерта, уз буру аплауза, за неку сићу, јер битно је стварати илузију да је слава на домак руке. То је та шаргарепа на дугачком штапу, сан о врху, на листи топ десет, на којем једино вреди сам топ, број један. Само тај први има све о чему сања плишани ум од најранијег детињства. Тако је у музици, тако у спорту, тако у манекенству, мисицама, малим водитељима, а хиљаде и хиљаде родитеља и деце остају поред пута, завидећи, чекајући нову шансу. Следеће године стижу нови клинци, бела грла се троше, троше се тела, мали животи, докле? У незнању и похлепи ту лепоту арчимо зарад ситних интереса плишане свести. Срећа наша да ће овом злу и плишаном васпитању доћи крај са пропашћу неолибералног капитализма.
Драги родитељи наше лепе и још увек здраве земље Србије, допустите вашој деци, уз знање Изворног васпитања, да имају детињство какво заслужују деца којим ћете очувати Извор. Ваша улога, драги родитељи, у развијању музичког нагона вашег детета у најранијем детињству, није тешка ако сте на путу Изворног васпитања.
- Кад год вас преплави Љубав, Радост, слободно запевајте свом детету песму која одише хамронијом или им пустите композиције великих мајстора који су били на Извору када су стварали музику у складу са хармонијом космоса или једноставно запловите својим гласом ка срцу свог детета.
- Чим дете може да вас разуме откријте му значај и лепоту овог најлепшег, најскупоценијег инструмента. Укажите му да ту лепоту мора да чува, (…).
- Системски, плански развијајте детету унутрашњу хармонију, укидајући плишано васпитање, то је већ довољно да дете буде пријемчиво за хармоничну спољну музику која покреће срце и тело.
- Учите дете да ослушкује звуке природе: пој птица, жубор реке, хук ветра..
- Штитите ваше дете од буке свих врста, а ње је у изобиљу. Учите га да ужива у тишини кад год има прилике. (…).
- Сваку игру и телесну активност зачините добром музиком. Обраћајте пажњу на речи које прате музику. (…)
***
Питате се да ли дете треба чувати под стакленим звоном, не дозволивши му да конзумира оно што конзумирају његови вршњаци. Наравно да не треба изоловати дете. Дете мора да разуме оно што гледа, да разуме зашто његови другари имају потребу за тим шундом, а шунд је све што зауставља повратак Извору, Истини, Љубави. Хармонија вечне уметности покренуће ваше дете на раст, на истинско стваралаштво зарад раста других, зарад срећније будућности. Ви ћете имати срећу, бићете сведоци нове уметности коју ће створити деца однегована онако како предлаже изворно васпитање.
(одломак из “Породичног буквара” 2018.)
*Сва претходна издања Породичног буквара су објављена на нашем сајту, у рубрици “Читајте буквар”
20