20
Dragi roditelji, verni pratioci naše stranice, obraćam vam se sa jednom molbom. Prošetajte malo po jutjubu, po internetu, po tv emisijama, časopisima i proučite brojne manifestacije u našoj Srbiji, u vezi sa Danom veštica ili ti veeelikim oktobarskim praznikom razvijenih, Halloween. Ovakve akcije se u zemlji Srbiji odvijaju punih deset godina, a nikada nisu bile prisutnije i jače nego ove 2017. godine.
Ne pada mi na pamet da nekoga imenujem, kritikujem, niti da vas dodatno zastrašujem. Ni jednu akciju niko ne može sprovesti ni u jednom narodu ako u tom narodu nema potrebe za tom akcijom. Dakle, jedni nude, prodaju, drugi kupuju. Čista trgovina karakteristična za plišanu demokratiju.
Otkuda naša deca na takvim stravičnim manifestacijama?
Ne verujem da ih vi roditelji, vi mladi, naša deca, naši unuci, gurate silom da kupuju maske, odela, da gostuju na tim zastašujućim maskenbalima, na tv emisijama i sl. Znam šta ćete mi reći: “Ne, mi vidimo da je to za njih strašno, ali deca tražeee“. E, tu smo, taj čvor valja razrešiti. Čim ste doveli bebicu iz porodilišta primenili ste svih pet pogubnih plišanih vaspitnih modela (umetnuli ste igrice, crtaće između njih i jela, za sve bivaju nagrađeni ili kažnjeni, oduzimanjem nagrade, to je sasvim dovoljno za stvaranje budućih gladnih potrošača, pa i Noći veštica). Sve je na prodaju.
Deca se rađaju sa izvornim emocijama, zdravim, preko potrebnim. Modelom nagrađivanja izvornu radost direktno pretvarate u interesnu, prirodna želja prerasta u interesnu, u pohlepu, na kojoj kao pečurka raste strah sa pitanjem deteta: “Joj, hoću li uspeti da uradim ovo…kako bih dobio obećano?” A kada ne uspe i kada ga kaznite oduzimanjem nagrade opet raste strah kao šuma pečuraka: “Joj, šta da radim da ipak dobijem željeno“? I tako danima i tako sedam, osam godina.
Dete interesne, pohlepne svesti, odavno ne druguje sa izvornom radošću, odavno je izgubilo toplotu tela i odavno je strah, kao santa leda ovladao svakom ćelijom tog malenog bića. Usput, to dete postaje konzument stravičnih crtaća, filmića, igrica a u svakoj je ono mamino i tatino: “Ako uradiš, dobićeš“. Prolaze godine, dete raste, rastu strahovi i sve ostalo, a vi znate koje sve muke imate zbog ova dva, kako nam rekoše, “civilizovana vaspitna modela“. Kasno primetite, ali primetite da se vaše dete „navuklo“ na strahove, a ponuda u izobilju.
E, tada dolaze majstori i majstori, prodavci strahova u vidu noći veštica, pored ostalog. Deca odrađuju sve, vuku vas za rukav da ih vodite baš tamo, a tamo ima šta njima treba: strahova do neba i slatkiša i to na sniženju, zamislite čak 50%, onih slatkiša protiv kojih im govorite cele godine. Šta zna dete šta je kilo. Šta zna roditelj zašto njihovo pohlepno dete hrli u zagrljaj vešticama, vampirima, paklu, krvavim subotama, čistilištu, šumi strahova, demonima, zombijima…
Sada ste razumeli da su organizatori, ponuđači potpuno nevini i zato ni reč neću izgovoriti protiv njih. Oni
su samo dobri trgovci, oni prodaju, vaša deca i vi kupujete. Samo nemojte nikada zaboraviti :“Ko je dobar kupac, taj zna i da proda“. A najstrašnije je kada prodate dušicu vašeg deteta, jer duša deteta, pod tolikim teretom hladnoće, straha i pohlepe, ne može preživeti.
Vi znate šta vam valja činiti. Vi vodite vaše dete gde želite, jer ste ga vi rodili. Hoćete li na ovu ili onu stranu, odluka je vaša. Ne zamerite i ne borite se protiv mog teksta. Živeli.
Vaša Milica.
20
Tekst bi bio savršen da nije pored vampira i pakla spomenut i “raj”, jer, Raj je sasvim suprotno od svega dalje navedenog u tekstu.
Poštovana Saro, hvala puno na čitanju, kao i na ukazanom propustu u rečenici koju navodite. Slažemo se sa vama, “raju” nije mesto u ovoj rečenici. Naime, tekst je pre objave na sajt bio u dužoj verziji pa se prekrajao i verovatno je tako došlo do greške. Obrisaćemo sada.
S poštovanjem,
Sandra Lazović