20ЗБОГ МУШКАРАЦА НА КОЈЕ ЈЕ БАЧЕНА АНАТЕМА
ЗБОГ ЖЕНА КОЈЕ ДРУШТВО ШАРГАРЕПОМ ВУЧЕ ЗА НОС
ЗБОГ ВЕШТАЧКИ НАМЕТНУТЕ ПОДЕЛЕ И ПРОМЕНЕ ОДНОСА ИЗМЕЂУ ЊЕГА И ЊЕ
ЗБОГ РАТА МЕЂУ ПОЛОВИМА НА КОЈИМА БОГАТИ КАПИТАЛИСТИ ПРОФИТИРАЈУ, А МИ ИЗУМИРЕМО
ВРЕМЕ ЈЕ ДА СКИНЕМО ПОВЕЗ СА ОЧИЈУ И ДОБИЈЕМО БИТКУ ЉУБАВИ, ПОСЛЕДЊУ БИТКУ ОВОГ ВЕЛИКОГ РАТА, КОЈИ СЕ ВОДИ ВИШЕ ОД ПОЛА ВЕКА, НА ЦЕЛОЈ ПЛАНЕТИ.
ИЛИ ЋЕМО СЕ ВОЛЕТИ ИЛИ НАС НЕЋЕ БИТИ
Друштво, политичари треба да мире мушкарца и жену, да обома стварају услове за рад и просперитет, услове за љубав, за породицу. Нажалост, и политичари су таоци богатих капиталиста. Усвајају стотине, унапред написаних закона, по диктату најбогатијих. Закон о раду, о породици, о образовању, о вакцинацији, о… увек и једино у складу са што већим профитом, најбогатијих, у складу са огромном похлепом “инвеститора”.
Зашто би мушкарац био насилан над женом, ако је законодавац омогућио и њој и њему право на човечан, а не робовски рад, право на једнакост и слободу, право на здраву доколицу, право образовање, здраву породицу..
Све, или готово све послове, које је до јуче обављао само мушкарац данас може да обавља и жена, реално је јер је технологија савршена. Нема ту ничег спорног, нити је то узрок насиља међу њима. Ни један мушкарац неће бити насилан што супруга, као директор успешне фирме доноси велику плату породици. Узроци њиховог сукоба су много дубљи.
ПУКОТИНА РАЂА НАСИЉЕ
Ко чини све групације људи, и оне, за које права важе, и оне за које права не важе? Чине их: ОНА, ОН И ОНО, жена, мушкарац и дете (девојчица или дечак). Они чине све наведене заједнице: верске, политичке, националне, зајднице различите сексуалне орјентације, социјалне, породичне, образовне, криминогене, старосне, маргинализоване..и све остале.
Ко је насилник? Увек, искључиво, ОН, мушкарац, одрастао дечак, младић, старац, сада све чешће и врло мало мушко дете..и у животу и на екрану. Он, мушкарац, је медијски обележен и он је збиља постао насилник, у рату, у миру, у браку, у забављању, у сексу, на радном месту, у политици, тамо где шетају гејеви, на утакмици, у вртићу, на улици..Ретко, врло ретко, стидљиво ће се провући девојчица или жена, као насилнице. Дете, женско ни случајно. Жене су законом заштићене, прецизније друштвено презаштићене, бар у медијима. Живот је нешто сасвим друго. Виртуелно креира свест и “истину”, живот не.
То је пукотина, која постаје „најслабије“ место плишане демократије, због чега не може демократија да напредује, од плишане ка изворној, од нечовечне до човечне. Опет подела.
Детету и жени шаргарепа и потпуна заштита, бар у медијима и малом броју сигурних кућа, њему је намeњен штап ако је насилан. Његово насиље пропорционално расте, како расте медијска анатема.
Казнити насилника је оправдано, али се морају пронаћи узроци који подстичу његово насиље. Пошто се обелодане узроци, када друштво помогне и мушкарцу и жени да отклоне узроке, а мушкарац и даље врши насиље над женама, онда је кажњавање боље рећи, лечење насилног мушкарца, правично и преко потребно.
Насиље почиње наметнутом променом односа између ње и њега, као и промена односа друштва према њој и њему. Плишана демократија, њу и дете је позитивно условила и презаштитила, њему је наменила казну, јер је знала да ће његова побуна бити спонтана и јака.
Оружје ратно, штап и шаргарепа су и даље ту, као што су били и раније. Он бије штапом, она шаргарепом, друштво и штапом и шаргарепом. Он физичко насиље њој, она плишано насиље њему. “Жртва и насилник су исти”, ретка је истина плишане демократије. Само се мењају улоге жртве.
Време Љубави је поодавно стигло. Ваља нам отколнити препреке, штап и шаргарепу, у односима међу њима. Да ли ће их плишана демократија укинути? Тешко! Похлепни умови најбогатијих, тешко ће се вољно одрећи прастарог “изума”, који омогућава живот на принципу “завади па владај”, јер им доноси профит.
Пукотина, коју је створила плишана демократија, није случајна. На сукобима и рату се профитира. На истинској једнакости свих, и богатих и сиромашних, на једнакости и оствареним правима мушкарца и жене, нема профита. Ако су сви задовољни, отвореног или потиснутог насиља неће бити. Где нема пукотине, нема насиља, нема рата, где нема рата, нема профита.
Само се, мушкарац и жена, СВЕСНО И ДРАГОВОЉНО могу одрећи штапа и шаргарепе у односима. Рат букти, а само ретки виде да се испод “реалних” мотива, као што су:освајање територије, стицање богатства, моћи, гомилања новца, наоружања.. крије потреба да ЉУБАВ замирише светом.
(одломак из књиге Бит(ка) Љубави)
20