20(*******)
“Moralne vrednosti su se menjale, a večne smo prenosili, iz starog, u novi istorijski period. Večne vrednosti su uglavnom prihvatane na verbalnom nivou, jer autoritarni sistem nije dozvoljavao čoveku stanje Ljubavi, a bez Ljubavi nema zaživljavanja večnih vrednosti u životu ljudi.
Polovinom prošlog veka, a sve se poklopilo sa rušenjem autoritarnog sistema i piramide, čovek razvijenog sveta piše KONVENCIJE O PRAVIMA ČOVEKA. Već tada su razvijeni imali predosećaj da će se autoritarni sistem uskoro srušiti u celom svetu. Znali su da nešto mora da veže sve ljude sveta. PRAVA, to je zbilja odgovarajuća reč. Ustanovljena prava se moraju poštovati. Nešto što se mora poštovati može se postići milom ili silom (opet autoritarnošću u vremenu u kojem se spremamo za napuštanje autoritarnosti).
Čovek razvijenog sveta zato i nije upotrebio reč UNIVERZALNE VREDNOSTI već koristi reč PRAVA. Kada kažemo univerzalne vrednosti, isključivo mislimo na vrednosti koje su posledica Dobrote i Ljubavi, stanja čovekove svesti, u odsustvu autoritarnosti. Kada se pažljivo analiziraju Prava čoveka i Prava deteta mora se priznati da, na verbalnom nivou, većina prava ima univerzalno značenje. Nešto što je univerzalno, nešto što je u skladu sa unutrašnjim potrebama svih ljudi sveta, ne može zaživeti, ukoliko se sprovodi nasilno (a nasilni su svi autoritarni modeli).
Kao što roditelj ne može silom nametnuti detetu bilo šta, pa ni vrednost koja je zbilja njegova prirodna potreba, a kada kažem nasilno mislim na upotrebu i kazne i nagrade. U oba slučaja krivi se izvorna priroda pa i mogućnost da ono što nudimo (univerzalno) zaživi kroz Ljubav. Isto tako ni razvijeni nemaju uspeha u sprovođenju Prava čoveka i deteta jer to rade nasilno.
Kako ostvariti Pravo deteta da živi u porodici okruženo ljubavlju, ako taj isti razvijeni svet nije shvatio da kazna i nagrada poništavaju Ljubav u porodici. Dakle, PRAVA čoveka i deteta neće moći da zažive u realnom životu sve dok se ne uklone uzročnici koji ometaju njihovo zaživljavanje, autoritarni vaspitni modeli. Dakle, veliki broj PRAVA deteta i čoveka su u ravni večnih vrednosti, ali na verbalnom nivou. Što se više budu nasilno sprovodila veći će otpor postojati (štapom ili šargarepom, isto je)
Večne vrednosti su posledica Ljubavi i mogu samo da zažive tamo gde je Ljubav. Na drugoj strani te univerzalne vrednosti pogrešno su stavljene u kategoriju PRAVA. Kada kažeš pravo onda misliš na zakon, a kada kažeš zakon misliš na silu. Silom se mogu sprovesti prava, prolazne vrednosti, univerzalne vrednosti ne. Neko pokušava da stopalo ugura u rukavicu. Ovaj put ne vodi u svesnost. Gde su zakon, apelovanje, nagrađivanje tu je dresura. Gde je dresura, Svesnosti nema.”
Odlomak iz knjige “Porodični buvar”
20