20(*******)
“Моралне вредности су се мењале, а вечне смо преносили, из старог, у нови историјски период. Вечне вредности су углавном прихватане на вербалном нивоу, јер ауторитарни систем није дозвољавао човеку стање Љубави, а без Љубави нема заживљавања вечних вредности у животу људи.
Половином прошлог века, а све се поклопило са рушењем ауторитарног система и пирамиде, човек развијеног света пише КОНВЕНЦИЈЕ О ПРАВИМА ЧОВЕКА. Већ тада су развијени имали предосећај да ће се ауторитарни систем ускоро срушити у целом свету. Знали су да нешто мора да веже све људе света. ПРАВА, то је збиља одговарајућа реч. Установљена права се морају поштовати. Нешто што се мора поштовати може се постићи милом или силом (опет ауторитарношћу у времену у којем се спремамо за напуштање ауторитарности).
Човек развијеног света зато и није употребио реч УНИВЕРЗАЛНЕ ВРЕДНОСТИ већ користи реч ПРАВА. Када кажемо универзалне вредности, искључиво мислимо на вредности које су последица Доброте и Љубави, стања човекове свести, у одсуству ауторитарности. Када се пажљиво анализирају Права човека и Права детета мора се признати да, на вербалном нивоу, већина права има универзално значење. Нешто што је универзално, нешто што је у складу са унутрашњим потребама свих људи света, не може заживети, уколико се спроводи насилно (а насилни су сви ауторитарни модели).
Као што родитељ не може силом наметнути детету било шта, па ни вредност која је збиља његова природна потреба, а када кажем насилно мислим на употребу и казне и награде. У оба случаја криви се изворна природа па и могућност да оно што нудимо (универзално) заживи кроз Љубав. Исто тако ни развијени немају успеха у спровођењу Права човека и детета јер то раде насилно.
Како остварити Право детета да живи у породици окружено љубављу, ако тај исти развијени свет није схватио да казна и награда поништавају Љубав у породици. Дакле, ПРАВА човека и детета неће моћи да заживе у реалном животу све док се не уклоне узрочници који ометају њихово заживљавање, ауторитарни васпитни модели. Дакле, велики број ПРАВА детета и човека су у равни вечних вредности, али на вербалном нивоу. Што се више буду насилно спроводила већи ће отпор постојати (штапом или шаргарепом, исто је)
Вечне вредности су последица Љубави и могу само да заживе тамо где је Љубав. На другој страни те универзалне вредности погрешно су стављене у категорију ПРАВА. Када кажеш право онда мислиш на закон, а када кажеш закон мислиш на силу. Силом се могу спровести права, пролазне вредности, универзалне вредности не. Неко покушава да стопало угура у рукавицу. Овај пут не води у свесност. Где су закон, апеловање, награђивање ту је дресура. Где је дресура, Свесности нема.”
Одломак из књиге “Породични бувар”
20