За часопис Благодарје: Изворно васпитање Милице Новковић

Бит(Ка) Љубави II

Обећала сам у прошлом броју Благодарја да ћу знање Изворног васпитања, ове и наредне године, нудити младим „полуплишаним“ генерацијама, првим жртвама транзиције у васпитању. Били су мали или тек рођени, када их је деведесетих година прошлог века, талас бременит и штапом и шаргарепом ломио, одвајао од Извора Љубави, Доброте, Радости, од својих здравих потреба, талената, школе, књиге, породице. Данас су то одрасли људи. Имају тридесет или четрдесет година, а имају осећај да су и даље бродоломници који сакупљају крхотине после бродолома, у којем су највише страдали њихова душа, дух, слобода. За њих сам 2016. написала Битку Љубави, да им кажем истину: да су доживели бродолом, не својом вољом, па чак ни вољом својих родитеља, да им укажем на узроке који су их одвојили од Извора Љубави и покажем излаз из овог ћорсокака. Учим их да не сакупљају крхотине споља, већ да зналачки крену ка унутра, ка свом Извору на којем их чека неуништива Доброта душе и вечна Љубав из које се развијају сви облици љубави, толико потребни за живот. Више...

Од љубави до Љубави

Ради лакшег разумевања ауторитарну љубав обележаваћемо малим словом љ, а изворну Љубав великим словом Љ. Очекујем да ћете се определити за Изворно васпитање, то јест за Љубав.

Љубав није када ме плашите Баба-рогом, полицијом да бих појео оно што сте ви одредили. Љубав није када купујете скупе играчке да бих вам опростио што вас има тако мало у мом животу. Љубав није, када мирно гледате како плачем над препуним тањиром, или ми обећавате брда и долине за сваки поједени залогај; када ме сатима држите у задимљеној просторији уз ваше друштванце или док сте ви загњурени у екран, а видите да ми се очи склапају; или када ме насилно баците на поподневно спавање, не би ли се од мене одморили, а онда виленишем до зоре јер збиља не могу наредити свом сну да ме загрли; када ме у поноћ насилно баците у кревет, а ја јецам до јутра; када се свађате са својим родитељима и на Божић; када оговарате једни друге; када захтевате од мене и себе да живимо морално у неморалним условима у којима доминирају принуда и условљавање. Више...

За часопис “Благодарје”: Љубав је бит – суштина нашег живота

Љубав је бит – суштина нашег живота

Знање Изворног васпитања, васпитања без награђивања и без кажњавања детета нудила сам родитељима Србије од  1994.  до 2015. кроз предавања и „Породични буквар“. То је био период у којем је дошло до великих промена у васпитању, у земљама неразвијеног света, па и у нашој Србији. Традиционално васпитање и традиционална породица, за ових двадесет година, земењени су плишаним васпитањем и “плишаном породицом”, на врло једноставан начин. Деца више нису смела да се контролишу „штапом“ (негативним условљавањем), већ само „шаргарепом”(позитивним условљавањем). Одрећи се штапа била је препорука „нове плишане“ педагогије. Препорука је ишла уз претњу како једног дана нећемо смети да вичемо на дете а камоли да га ударимо. Године су пролазиле, традиционална свест родитеља тог времена  тешко се одрицала „штапа“. Вешто су комбиновали “шаргарепу” и “штап” када дете претера, “да запамти”. Данас живимо последице тих времена. „Штап и шаргарепа“ су „убиле Бога“, а тиме и Љубав у генерацијама полуплишане свести, које су прве жртве „плишане“ педагогије. Више...

Знање које уводи у просторе Љубави и Доброте

Kако је дошло до идеје да настане „Породични буквар”? 

Породични буквар је настао двехиљадите, а сазревао је у мени од најранијег детињства. Имала сам срећу да ме одгајала бака, која је била препуна љубави и која ми је помогла да се у мени развију клице љубави према раду, реду, људима, природи, животу. Клице које сви ми доносимо рођењем. Посебно сам јој захвална што ми је очувала и развила клицу за препознавање добра и зла у човеку. Све то ми је помогло да врло рано препознам шта све није добро у мојој породици, у коју сам враћена поласком у школу. Више...

Бесплатно предавање 22.9.2019. у 17ч

Неки се заљубе, на кратко открију једно другом своју предивну изворну природу, Љубав бљесне, пожеле брак и децу, што и остваре.

Нажалост, обоје се врло брзо врате оном свом, у детињству и младости стеченом лицу, стеченим навикама и квази вредностима. Зашто? Зато што наставе са употребом награде, казне, презаштићивања, имитирајући и даље све што им нуде медији. Разочарање је неминовно, деца се рађају, постају велики терет и обавеза младима, неспремним на жртву, коју тражи породица. Разводи су лаки, повратак момачком, често и девојачком животу je све милији. Деца су ту негде између отуђених родитеља, који се питају где су то погрешили. Више...

Одлучила сам да ћу пронаћи лек за љубав

Не могу вам довољно нагласити важност овог интервјуа који сам имала са Милицом. Ако одлучите да одслушате само једну епизоду подкаста, нека то буде ова.

Јер само са неговањем изворних осећања, исконске жеље за учењем и радосним радом, можемо напредовати. И наша деца и ми заједно са њима. Послушајте ову епизоду због свих нас на линку www.nikolinaandric.com/48
И не одустајте лако. Нећу ни ја.
Николина Андрић Више...

Хедонизам младих неразвијеног света

Млади рођени деведесетих, неразвијеног света, изабрали су свој вид “доколице”, хедонизма, у складу са потребама њихове полуплишане свести. Школу не воле, али је још похађају. “Смарају се”, како кажу. Студирају, извлаче родитељима новац, а знају да без много рада добијају дипломе. Немају грижу савести, јер знају да посла ионако нема и да неће ни имати прилике да покажу колико је велико њихово незнање.  Више...

Хедонизам младих развијеног света

Данас младе људе можемо сврстати у две групе, по томе какве хедонистичке садржаје бирају. Млади развијеног света, они који су жртве неолибералног капитализма и рада, који их попут машине меље 24 сата, имају толику напетост да када дође викенд, морају брзо и ефикасно испразнити сву своју муку.  Више...

Без захвалности Љубави не бива

                                                         Први сигнал да је преображај почео представља потреба за чином ЗАХВАЛНОСТИ

Хвала свим женама кроз историју што су очувале огњиште и у њему ватру живота, што су раме уз раме са мушкарцем радиле у корист заједничког циља. Хвала им што су своје животе несебично подређивале својим породицама, верујући да је то њихов свети задатак. Хвала им за сваки живот који су подариле планети, у име одржања живота, хвала им што су без страха давале своје животе зарад живота новорођених. Више...

За часопис Благодарје: ВЕЛИКАНИ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА – ПЕТАР САВИЋ – ТВОРАЦ НОВЕ ШКОЛЕ

Глас предака

проф. Милица Новковић

ПЕТАР САВИЋ – ТВОРАЦ НОВЕ ШКОЛЕ

Сунце српске педагогије био је и остао непризнати, нашем народу мало познат Петар Савић (рођен у Пожеги 28. маја 1910.). Цео свој живот посветио је стваралаштву тражећи начине да деци његовог доба, деци будућности смањи патњу и пронађе такве педагошке принципе који ће им донети радост и од живота и од учења. Тражио је другачије, човечније путеве од оних који су били утабани у традиционалној школи, путеве који ће подстицати доброту и радост у детету и помоћи у самоспознаји свега што је дете донело на свет (таленте, потребе, интелигенцију). Врло рано је сагледао да радости нема када има „штапа“ као облика негативног условљавања у васпитању и учењу. Био је он претеча дела модерне педагогије, која је много година доцније сагледала „штап“, казну као препреку узрастања детета у породици и школи. Иако време у којем је радио и живео није познавало позитивно условљавање, као васпитни модел, Савић је открио као прави проналазач такву технологију у раду са децом и наставницима да је помоћу свога Индекса вежби и испитних питања спонтано искључивао било који облик ауторитарног васпитања. Та чудесна књижица која је била пут у самообразовање деце, која је покретала још невиђену унутрашњу мотивацију за учењем и код ученика и код наставника и до дана данашњег је остала непревазиђена у свету, тврдим као практичар. Та чаробна књижица је рушила разредно часовни систем, рушила је наставу екс катедра, наставу имитаторску и понављачку, рушила је омеђену школску годину допуштајући сваком детету да напредује темпом који је зависио од његове интелгенције, талената, способности, будећи непрестано жар жеље и воље за учењем, за напредовањем и безграничним развојем свесности. Више...