СЕМИНАР ЗА ПОРОДИЦУ И МЛАДЕ
Субота, 13. октобар 2018. године, од 17:00 до 19:30 сати
Место: Пожешка 41а, Баново Брдо
Цена за целу породицу, 2.500 дин. за појединца, 1.000 дин.
Пријаве на тел: +381 69 165 99 31
Субота, 13. октобар 2018. године, од 17:00 до 19:30 сати
Место: Пожешка 41а, Баново Брдо
Цена за целу породицу, 2.500 дин. за појединца, 1.000 дин.
Пријаве на тел: +381 69 165 99 31
Субота, 6. октобар 2018. године, од 17:00 до 19:30 сати
Место: Нехруова 51/А Нови Београд
Цена за целу породицу, 2.500 дин. за појединца 1.000 дин.
Пријаве на тел: +381 69 165 99 31
Нема човека, признаћете, који не воли музику, јер је космос утемељен на октави. Истина, свако воли врсту музике која је у складу са његовом очуваном или разбијеном хармонијом. Не треба ништа да коментаришем. Ви све чујете. Чујете музику ваше деце, слушате музику коју сте себи одабрали. Закључите колико је ко изгубио хармонију. (…)
Шта нам преостаје осим контроле?
Речи контрола, контролисати, контролор, фрик или мало нормалнији су данас у употреби, као никада. Свако свакога контролише, момак девојку, девојка момка, муж жену и обрнуто, шеф раднике, држава грађане, камере и чуда технологије све и свакога. Свако данас има свог контролора и свако је некоме контролор. Најјача контрола тек долази, контрола човека и човечанства чудима технологије. Можда су сви облици контроле у малом само увертира у оно најстаршније, у свеопшту контролу и претварање људи у роботе.
Дете се рађа са божијим даровима: Добротом, као Ускршњом Радошћу и Слободом, рађа се са Извором на којем су Љубав Христова и Истина, као једнота, јер је то Истина вечна. Све ове дарове дете доноси на свет и повезано је са њима. Првих неколико година дете нема свест о даровима. Свести нема, али живи на њиховим принципима. Кад год родитељ покуша да детету наметне моралну, човечанску истину, пролазну, класну, ауторитарну истину, било које врсте дете се од тих „истина“ брани циком, виком, одбијањем, јер има здрав нагон изворне борбености. Брани вечну Истину у себи, јер препознаје да се човечанска и божанска Истина не поклапају. Родитељ, у незнању, такво понашање детета прогласи безобразлуком и сматра да то треба сасећи у корену, мислећи да је то васпитање и да га васпитати значи што брже уклопити у вредности света у који је дошао.
У традиционалном времену, када су у употреби били само штап и лепа реч, дете је имало слободу избора, у оквиру ауторитарности. Силом или милом мењало је своју изворну природу. Могао се определити за зло или добро, углавном и зло и добро су имали класни карактер. Вековима мислимо да нам је Господ подарио ту врсту слободе, слободу избора између зла и добра. Није. Подарио нам је Слободу да живимо и радимо у оквирима Добра и Љубави. Дакле, човек је од Бога добио дар да буде насушна Доброта. Да је другачије имали би смо разлог да сумњамо у Бога, као врхунско Добро.
Ово је реченица коју свакодневно упућују родитељи својој деци или упућују суприжници једно другом или пријатељ пријатељу, у земљи Србији. Годинама сам олако прихватала то као исказ који је у реду и има неко дубоко значење за онога који то изговара, јер је он повређен и некако је повређени увек у праву. Онај други је кривац и било шта да учини неће моћи тако лако да смањи бол родитељу, пријатељу, супружнику због изгубљеног поверења у њега. Данас ћу покушати да ове исказе осветлим из равни Изворне свести, на други начин, јер ће можда ускоро и ова реченица престати да постоји у Србији. Има ли овде места за поделу на кривог и правог? Мислим да нема. Да би било лакше пратити моје тумачење говорићу о родитељу и детету, у овом контексту.
Дошло је време да човек изворне свести врати себи, својој породици, свету изгубљени рај на планети Земљи. Време у којем живимо је време коначног обрачуна између „савршеног“ Зла и савршеног Добра. Савршено Добро ће тријумфовати, будите сигурни. Знате ли зашто? Зато што зло у човеку не постоји, као део његове изворне природе. Човек је Љубав, јер је творевина Бога, а Бог је Љубав. Љубав искључује зло, подразумева Добро. Ипак човек плишане, ауторитарне свести креира то свршено Зло у себи, а онда га шири око себе и планетом. Без ауторитарности нема зла у човеку.
Драги родитељи, шездесетих година прошлог века развијени свет је законом забранио класичну казну, а наметнуо породицама остале ауторитарне васпитне моделе, зовимо их, плишани, награђивање и одузимање награде, презаштићивање детета од рада, реда, учења и живота, вербализам је постао омиљен васпитни модел родитеља, када се речима покушава убедити дете да није добро да буде лењо, похлепно, агресивно, бежељно, безвољно, да треба с радошћу да ради, учи, да треба да поштује своје родитеље и васпитаче, да не треба да имитира лоше виртуелне садржаје…, а до свега тога довео га је родитељ користећи плишано васпитање и допустивши да лоши виртуелни садржаји постану главни васпитачи деце.
Ако погледате овај најсадржајнији анимирани филм, можда се у вама пробуди, ваш потиснути нагон за истинским смислом људског живота, потреба за чињењем Добра.