Дошло је време да човек изворне свести врати себи, својој породици, свету изгубљени рај на планети Земљи. Време у којем живимо је време коначног обрачуна између „савршеног“ Зла и савршеног Добра. Савршено Добро ће тријумфовати, будите сигурни. Знате ли зашто? Зато што Зло у човеку не постоји, као део његове изворне природе. Човек је Љубав, јер је творевина Бога, а Бог је Љубав. Љубав искључује зло, подразумева Добро.
Људи су почели да се плаше лекара јер сте и ви, као и људи свих професија, жртве плишаног васпитања. Част ретким изузецима. Плишана, похлепна свест је свуда пустила своје пипке: у дијагностици у коју често сумњамо, па проверавамо дијагнозе по неколико пута ако имамо новца, ако немамо молимо се Богу да нас сачува или да нас узме себи. Свима данас у очима видимо само интерес и новац, па што бисте ви били изузеци. Бојимо се ваших погрешних дијагноза, ваших операција, ваших преписаних лекова, а нарочито се бојимо огромног незнања младих лекара који су медицину завршавали са мало труда и много интереса. Бојимо се да нам здрав бубрег не заврши у туђим телима, а да на то нисмо пристали, да нам после саобраћајке не констатују смрт, а наше срце пошаљу развијенима да би богати у старом телу имали младо срце. Родитељи страхују за своју децу коју кројите, сечете, хируршки мењате („улепшавате“), по мери модних часописа, згрчући огромно богатство, не питајући се да ли су млади зрели и зашто хоће да се клонирају и сви личе једни на друге.
Узроци свих наших проблема у односима међу супружницима и у односу родитеља и деце леже у плишаним васпитним моделима, превасходно у награди и одузимању награде. Шаргарепа јача штап, презаштићивање, вербализам и имитаторски ум. Но, савремено друштво се уопште не бави узроцима већ се непрестано бави проблемима. Проблеми су бројни и када све постане неподношљиво свако покуша да пронађе савет, решење за акутни проблем, за акутну последицу. Решење увек у себи има најчешће шаргарепу, некада видну, некада скривену. То су инстант решења која морају бити понуђена готово за сваки проблем. На жалост, односи се погоршавају, проблеми узимају нови облик, решења су опет инстант, опет са скривеним или отвореним плишаним моделима и сви се вртимо у кругу. Зашто? Зато што у свакодневним односима и даље имамо позитивно условљавање и благу принуду и уобичајени судар осталих модела.
Драги родитељи,
Дуго сам размишљала да ли уопште да вам се јављам док је Србија у ванредном стању због короне, док сте ви у изолацији, у карантину са својом децом, са својим школарцима или малцима. Kорона нам је поставила границе и шта је ту је. Издржаћемо.
“Све што дође, мора и да прође”! И проћи ће.
Уосталом шта бих вам паметно могла рећи у времену када се не зна коме је теже, вашој деци, јер се не крећу довољно, не трче, не возе бајс, не друже се у школи, на рођенданима, на излетима, или вама уз њихову спутану енергију? Да вам дајем савете како да их смирите када крене пражњење вулкана те потиснуте здраве дечије енергије. Шта да радите када вриште, када су лењи, непослушни, када се туку? То ћете некако решити сами. Kако да останете мирни и не истучете их у бројним ситуацијама. Сувишни би били било чији савети. Kако да се играте са њима и када вам до игре није, како да се дружите, а до дружења није ни вама, ни њима, ви са својим мислима и обавезама, они са потребом да се друже са својим вршњацима. Kако да их пробудите на време за виртуелни час јер су ноћас ђикали до поноћи, одлагали одлазак у кревет да се не суоче са страховима, које су потискивали или несташлуцима празнили током целог дана.
Знамо да је теорија у свакој школи “досадна”. Но, да бисмо лако прешли на праксу морамо бити стрпљиви ученици.
Стрпљења нам треба јер је Изворно васпитање рад на унутрашњој хармонији, рад на самоваспитању јер сви ми, па и наша деца долазимо васпитани на овај свет. Васпитан значи имати клице љубави, доброте, радости, истине у себи. Од Извора љубави нас одвоје казном, уценом, презаштићивањем, вербализмом и злоупотрбом имитаторског облика учења. Зато су нам наредне лекције важне.
Срећна и онима који славе и онима који ће својим присуством увеличати славље. Цео свет слави Светог Николу Чудотворца јер је Он заштитник Истине Божије. Још за живота сматран је светитељем. Доносио је утеху, тишину, правду и добру вољу међу људе. Штитио је све људе, нарочито морепловце доносећи им мирно море на путовањима.
Драги родитељи, поштоване баке и деке, тетке, тече, стрине и стричеви, ујне и ујаци, сви који сте пред браком или разводом, момци и девојке, заљубљени, и ви који се непрестано свађате, ђаци, средњошколци и студенти, васпитачи, наставници, лекари… за све вас и све оне које не поменусмо:
Обећала сам у прошлом броју Благодарја да ћу знање Изворног васпитања, ове и наредне године, нудити младим „полуплишаним“ генерацијама, првим жртвама транзиције у васпитању. Били су мали или тек рођени, када их је деведесетих година прошлог века, талас бременит и штапом и шаргарепом ломио, одвајао од Извора Љубави, Доброте, Радости, од својих здравих потреба, талената, школе, књиге, породице. Данас су то одрасли људи. Имају тридесет или четрдесет година, а имају осећај да су и даље бродоломници који сакупљају крхотине после бродолома, у којем су највише страдали њихова душа, дух, слобода. За њих сам 2016. написала Битку Љубави, да им кажем истину: да су доживели бродолом, не својом вољом, па чак ни вољом својих родитеља, да им укажем на узроке који су их одвојили од Извора Љубави и покажем излаз из овог ћорсокака. Учим их да не сакупљају крхотине споља, већ да зналачки крену ка унутра, ка свом Извору на којем их чека неуништива Доброта душе и вечна Љубав из које се развијају сви облици љубави, толико потребни за живот.
Ради лакшег разумевања ауторитарну љубав обележаваћемо малим словом љ, а изворну Љубав великим словом Љ. Очекујем да ћете се определити за Изворно васпитање, то јест за Љубав.
Љубав није када ме плашите Баба-рогом, полицијом да бих појео оно што сте ви одредили. Љубав није када купујете скупе играчке да бих вам опростио што вас има тако мало у мом животу. Љубав није, када мирно гледате како плачем над препуним тањиром, или ми обећавате брда и долине за сваки поједени залогај; када ме сатима држите у задимљеној просторији уз ваше друштванце или док сте ви загњурени у екран, а видите да ми се очи склапају; или када ме насилно баците на поподневно спавање, не би ли се од мене одморили, а онда виленишем до зоре јер збиља не могу наредити свом сну да ме загрли; када ме у поноћ насилно баците у кревет, а ја јецам до јутра; када се свађате са својим родитељима и на Божић; када оговарате једни друге; када захтевате од мене и себе да живимо морално у неморалним условима у којима доминирају принуда и условљавање.
Љубав је бит – суштина нашег живота
Знање Изворног васпитања, васпитања без награђивања и без кажњавања детета нудила сам родитељима Србије од 1994. до 2015. кроз предавања и „Породични буквар“. То је био период у којем је дошло до великих промена у васпитању, у земљама неразвијеног света, па и у нашој Србији. Традиционално васпитање и традиционална породица, за ових двадесет година, земењени су плишаним васпитањем и “плишаном породицом”, на врло једноставан начин. Деца више нису смела да се контролишу „штапом“ (негативним условљавањем), већ само „шаргарепом”(позитивним условљавањем). Одрећи се штапа била је препорука „нове плишане“ педагогије. Препорука је ишла уз претњу како једног дана нећемо смети да вичемо на дете а камоли да га ударимо. Године су пролазиле, традиционална свест родитеља тог времена тешко се одрицала „штапа“. Вешто су комбиновали “шаргарепу” и “штап” када дете претера, “да запамти”. Данас живимо последице тих времена. „Штап и шаргарепа“ су „убиле Бога“, а тиме и Љубав у генерацијама полуплишане свести, које су прве жртве „плишане“ педагогије.
