(*******)
“Моралне вредности су се мењале, а вечне смо преносили, из старог, у нови историјски период. Вечне вредности су углавном прихватане на вербалном нивоу, јер ауторитарни систем није дозвољавао човеку стање Љубави, а без Љубави нема заживљавања вечних вредности у животу људи.
Уласком у озбиљну везу, нарочито када видите да је и дете на путу, морате бити крајње искрени према себи и према изабранику/изабраници. Пописаћете све негативне последице васпитања, које уносите у брак: лењ сам, свађалачки расположен, похлепна сам, завидна, љубоморна, велика сам причалица, волим да оговарам, зависна сам од својих родитеља, сваког дана се неколико пута чујем са мамом, сестром другарицом, завистан сам од игрица, утакмица, кафића, другара, псујем, бацам своје ствари по кући, неуредан сам, не оперем каду после купања, склон сам омаловажавању вољене, вређам је и погађам на најосетљивије место… Све ово што сам навела неће бити тешко исправити у фази, када нисте још оптерећени обавезама према детету. Душа још дише за душу.
ЧУВАМ ТЕ У СЕБИ
Негде 2008. године упознах Милицу, требала ми је помоћ у разумевању породичног несклада који сам живео. Искрено и веома прецизно ме водила кроз спознају себе и односа у породици кроз знање и вештину Изворног васпитања. И постадосмо сарадници и пријатељи. Сваки сусрет и разговор су ми продубљивали разумевање значај здравог целовитог човека, који свесно заснива породицу, божанску организацију којом се ствара нови живот, и свет се преображава и развија.
Одувек се говорило да су највеће богатство једног народа људи и знање. Богатству Србије припада и Милица Новковић, професор југословенске и светске књижевности, творац Изворног васпитања. 
За појединца је урадила много. За човечанство још више. Ко познаје рад и дело Милице Новковић без сумње зна да је она геније 21. века. Њено дело Изворно васпитање укида вековну дресуру човека штапом и шаргарепом. Захваљујући њој изворна породица биће прва у историји човечанства која неће кварити унутрашњу лепоту човекову, а коју човек, као савршено биће, доноси својим рођењем.
“Сматрај сваки дан свог живота као један цео отпочет и завршен живот. Одживи га као целину, а не као део. Нека се сваки твој дан одрони од тебе као један цео човек с којим ћеш желети да се опет састанеш као са пријатељем и да га покажеш Богу, васиони.” Владика Николај Велимировић
Када кажем ИЗВОР, моја прва асоцијација је да је то место где из Земље извире вода, бистра, чиста, хладна или топла, жива вода, здрава вода. Весело жубори јер очекује да је чека чиста планета где ће се преточити у бистре потоке, набујале реке и да ће таква чиста стићи до мора. Сваки Извор који је Господ наменио човеку је чист. Но, сваки тај извор нарочито данас, не стиже у чисте и бистре услове. Тако је и са извором живе воде. Није потребно њено дуго путовање и вода са извора се загади јер је савремени човек загадио земљу, ваздух, воду. Онда се логично намеће питање: “Да ли човек, коме је Бог наменио улогу чувара природе, има свој бистри, чисти извор у себи или га је нешто загадило“? По свему шта човек данас ради на планети, рекло би се да је човеков извор трајно загађен. Но, није тако.
Драга моја ________,
Дубоко осећам твоју бол, јер смрт у физичком смислу је коначни опроштај од драге особе. У духовном смислу она живи у нашим сећањима, у срцу, у души. Они који остају могу само да жале што нису знали за Љубав. Онај који је отишао спознао је оним сферама да је једини циљ и сврха нашег живота била Љубав. И једни и други су цео живот трагали за Љубављу, и на крају схватили да су дошли до нивоа љубави, у најбољем смислу речи. Kод велике већине остаје горчина, кајање, бол.
Све је ове 2020. убрзано. Данашњи догађаји потискују јучерашње.Осетила сам да треба да 
забележим своје виђење промена у породици у години почетка „владавине“ невидљиве короне.
У овим библијским временима, која ће проћи, сви осећамо да нам здрав разум више не помаже и осећамо неодољиву потребу да своје бриге и страхове предамо Господу.То и не би било лоше, али ова времена траже свесног али и Дубоко свесног човека а само таквом Господ може помоћи.
Свакодневно чујемо: “Човек се мора пробудити, освестити”. То треба разумети на прави начин. Велика већина људи трага за информацијама, а има их на претек, тражећи одговоре на питања: „Шта се то дешава на нашој планети, откуда толико похлепе, лажи, насиља, зашто нема љубави међу људима, куда иде овај свет, ко креира овај свет планетарно, шта ће бити са човеком, са породицом?” Питања права, одговора на претек. Разумом сазнајемо истине, полуистине, лажи и полако склапамо коцкице мозаика живота. Будимо се и освешћујемо истину да смо вековима живели у дубоком сну прихватајући лажи као истине. Ово буђење разумом, сагледавање истине да спољашњи свет није оно што смо мислили је предуслов за буђење Дубоке свесности, која је унутар нас и дата нам је рођењем. Та Дубока свесност, наша, унутрашња, Богом дана је у дубокој коми вековима. На пут буђења Дубоке свесности се креће само ако имамо ВЕРУ да је време да кренемо ка себи, ка унутра, јер верујемо да је унутар нас „благо цара Радована“: Љубав, Доброта и Радост.
НЕ ПРОТИВ ЖИВОТА
Драги родитељи, баке и деке, драге колеге наставници, поштовани лекари, политичари позиције и опозиције, сви који имате децу или децу волите, обраћам вам се с пуним правом јер сам стари просветни радник, који познаје дечију душу и зна шта та душица тражи и очекује од нас одраслих. Човек сам који се цео живот залаже за васпитање деце без казне и без уцене, што је услов да живот процвета у свом најлепшем облику кроз Љубав и Доброту.
„Не уништавај природу, не бацај смеће око себе, не бацај пластичне боце у реку!” То су савети, апели еколога упућени обичном човеку, који не чује. Екологија мора да се бави екологијом човека.
Како?
Усвајањем знања Изворног васпитања еколози би постали први људи који би ширили ово знање, помагали да се што више људи врати Извору, на којем је Љубав из које проистичу све друге љубави, на првом месту љубав према природи и себи као делу природе.
