20Драги родитељи, верни пратиоци наше странице, обраћам вам се са једном молбом. Прошетајте мало по јутјубу, по интернету, по тв емисијама, часописима и проучите бројне манифестације у нашој Србијици, везане за Дан вештица или ти за вееелики октобарски празник развијених, Halloween. Овакве акције се у земљи Србији одвијају пуних десет година, а никада нису биле присутније и јаче него ове 2017. године.
Не пада ми на памет да некога именујем, критикујем, нити да вас додатно застрашујем. Ни једну акцију нико не може спровести ни у једном народу ако у том народу нема потребе за том акцијом. Дакле, једни нуде, продају, други купују. Чиста трговина карактеристична за плишану демократију.
Откуда наша деца на таквим стравичним манифестацијама? Не верујем да их ви, родитељи, ви млади, наша деца, наши унуци, гурате силом да купују маске, одела, да гостују на тим засташујућим маскенбалима, на тв емисијама и сл.
Знам шта ћете ми рећи: “Не, ми видимо да је то за њих страшно, али деца тражеее“.
Е, ту смо, тај чвор ваља разрешити. Чим сте довели бебицу из породилишта применили сте свих пет погубних плишаних васпитних модела (уметнули сте игрице, цртаће између њих и јела, за све бивају награђени или кажњени, одузимањем награде….то је сасвим довољно за стварање будућих гладних потрошача, па и Ноћи вештица). Све је на продају.
Деца се рађају са изворним емоцијама, здравим, преко потребним. Моделом награђивања изворну радост директно претварате у интересну, природна жеља прераста у интересну, у похлепу, на којој као печурка расте страх са питањем детета: “Јој, хоћу ли успети да урадим ово…како бих добио обећано“? А када не успе и када га казните одузимањем награде опет расте страх као шума печурака: “Јој, шта да радим да ипак добијем жељено“? И тако данима и тако седам, осам година.
Дете интересне, похлепне свести, одавно не другује са изворном радошћу, одавно је изгубило топлоту тела и одавно је страх, као санта леда овладао сваком ћелијом тог маленог бића. Успут, то дете постаје конзумент стравичних цртаћа, филмића, игрица а у свакој је оно мамино и татино: “Ако урадиш, добићеш“. Пролазе године, дете расте, расту страхови и све остало, а ви знате које све муке имате због ова два, како нам рекоше, “цивилизована васпитна модела“. Kасно приметите, али приметите да се ваше дете „навукло“ на страхове, а понуда у изобиљу.
Е, тада долазе мајстори и мајстори, продавци страхова у виду ноћи вештица, поред осталог. Деца одрађују све, вуку вас за рукав да их водите баш тамо, а тамо има шта њима треба: страхова до неба и слаткиша и то на снижењу, замислите чак 50%, оних слаткиша против којих им говорите целе године. Шта зна дете шта је кило. Шта зна родитељ зашто њихово похлепно дете хрли у загрљај вештицама, вампирима, рају, паклу, крвавим суботама, чистилишту, шуми страхова, демонима, зомбијима…
Сада сте разумели да су организатори, понуђачи потпуно невини и зато ни реч нећу изговорити против њих. Они су само добри трговци, они продају, ваша деца и ви купујете. Само немојте никада заборавити :“Kо је добар купац, тај зна и да прода“. А најстрашније је када продате душицу вашег детета, јер душа детета, под толиким теретом хладноће, страха и похлепе, не може преживети.
Срдачан поздрав. Ви знате шта вам ваља чинити. Ви водите ваше дете где желите, јер сте га ви родили. Хоћете ли на ову или ону страну, одлука је ваша. Не замерите и не борите се против мог текста. Живели.
Ваша Милица.
20