20Данас су млади родитељи, али и баке и деке, сведоци огромних промена, какве не памти породица кроз историју. Сви су збуњени и несрећни, јер не препознају да су „плишани“ модели узрочници њихових проблема. Одрасли су збуњени и несрећни, жале за прошлим временима. Савремена деца мисле да је живот одувек био вучја јама и да је њихова патња сасвим природна. Питање је да ли деца, по одвајању од свог изворног бића уопште и мисле да пате или патњу прихватају као неминовност, као своју другу природу у којој почињу патолошки да уживају. И једни и други почињу да верују да је ово неминовност на коју не можемо утицати. Нико не сагледава ово доба као прелазни период, ка добу духовности. Не виде излаз, јер не препознају узрочнике хаоса у коме живимо и полако се мире са могућом катаклизмом.
Савремена породица развијеног света одавно се прилагодила хаосу у којем живи, заборавила је на доба традиционалне породице и њеног вредносног система. Развијени имају већ трећу генерацију, која је однегована у плишаним породицама, која је утемељила свој смисао живота на новцу и искључиво на материјалном благостању, на хедонизму, као јединим вредностима из којих проистичу све остале вредности.
Развијени су презаштитили своје потомке од вечне Истине, да је духовни раст, раст Љубави истински циљ нашег живота. Прихваћена је лаж, да је новац једини и сам себи циљ, уместо да је новац искључиво у функцији духовног раста човека и човечанства. Развијени чак ни не наслућују да су казна и награда узрочници мука и њихових и наших. Напротив, силовито гурају камен уз брдо, а растачу се и камен и брдо и Сизиф. Упорно гурају нове нараштаје ка „висинама“ којима се силази у понор.
(одломак из књиге Породични буквар)
20