20
Dragi roditelji,
U prošlom broju Blagodarja odgovorila sam vam na pitanje: “Šta umesto pet autoritarnih vaspitnih modela? “Vi razumete i prihvatate istinu da potkupljivanjem dobijate pohlepno dete, da oduzimanjem nagrade stvarate nasilno dete, da prezaštićivanjem od rada i reda dobijate lenjo, nevaspitano i nesvesno dete, neprestanim verbalnim savetima dete odlazi u tvrdoglavost, a potom u bezvoljnost, a ako je jako rano stavljeno pred ekran dete postaje lažno mudro bežeći od knjige, od škole. Knjiga je napor za um, dok ekran daje gotove proizvode koje samo treba „progutati“, uglavnom očima.
Kada odlučite da odbacite i kaznu i nagradu, kada odlučite da „bacite petaka“ odmah sledi pitanje: „Šta umesto pet“? Odgovor ste dobili. Stvarajte nova pravila, nove odnose, nove
situacije bez pet autoritarnih vaspitnih modela. Polako, ali sigurno dete se vraća
izvoru na kojem je radost od rada, reda, na kojem su Ljubav, Dobrota i Istina. Istina je da smo došli u ovaj život, kao u jednu veliku učionicu, a škola je samo jedna od brojnih učionica života. Svako dete kojem nisu pogašene izvorne potrebe voleće učenje i školu, kao što voli roditelje i svoj dom. Nažalost, „plišani“ su pogasili žar u deci, a bez žara u srcu nema ni želje, ni volje za učenjem. Današnjeg đaka plišane svesti najteže je vratiti ljubavi prema školi, učenju, knjizi. Zato ću vam, kako sam obećala, dati praktičan primer kako biste mogli probuditi unutrašnju motivaciju za učenjem kod svoje dece.
Ceo proces ulaska u Izvorno vaspitanje u cilju stvaranja dobrog đaka dala sam u prvom promotivnom broju Blagodarja, pod nazivom „Moje dete ne voli školu“. Sve ide relativno lako sa prvacima, drugacima i to ste i videli u prošlom broju Blagodarja. Saznali ste da se dobar đak stvara od dolaska bebe iz porodilišta pa do polaska u prvi razred. Da ste samo 
znali da u prve dve godine ne dozvolite svome detetu pristup ekranima, dok se dete ne utemelji svojim akcijama u realnom svetu, da ste mu radom, knjigicom, pričom, razvili sve potrebe bez kojih docnije nema dobrog đaka, da nikada niste upotrebili ni kaznu, ni nagradu, ni prezaštićivanje, da ste mu do škole vi birali najbolje virtuelne sadržaje, sa daljinskim u vašim rukama, vi biste imali danas najboljeg đaka. Vaš đak bi se radovao školi, knjizi, naporu, pisanju, drugarima. Ovog puta ćemo se samo pozabaviti onim delom vezanim za buđenje radosti vašeg deteta od knjige.
Beželjan i bezvoljan šestak
„Nismo znali za principe Izvornog vaspitanja, radili smo kako rade svi roditelji, učili sa detetom, obezbeđivali mu privatne profesore, svađali se, preklinjali da sedne i nauči, pravdali izostanke, budili ga za školu i sa posla, obećavali mu novi tablet, novi plejstejšn, originalne igrice ako uči, položi odličnim, satima ga držali na stolici pitajući se zašto to malo ne može da nauči, a tako je pametan. A kada nam prekipi dobijao je
žestoke batine“, tako glasi jadanje svakog roditelja. „Sve, sve, ali naša najveća briga je što neće da uči, pa neće, što nema ni malo želje da bude dobar đak. Svejedno mu je kakve će ocene imati, brine nas što je potpuno bezvoljan i kada ga nateramo da sedne da uči, govori da škola nema smisla jer eto mi smo završili fakultete pa nemamo dovoljno ni za život. Za učenjem nema ni želje ni volje a kamoli svesnosti da mu obrazovanje treba za život. Vidimo da je bistar, samo mu malo treba. Počeo je da beži sa časova. Na času ništa ne sluša, počele i jedinice da pljušte. Naravno da nam smeta i njegovo užasno ponašanje prema nama, psuje, treska vratima, preti da će nas prijaviti, da će se ubiti, jer ga smaramo. Satima je na pucačinama, besni kada mu i to ne ide, lupa po kompu, umrežava se sa nekim starijim momcima, a mi ne umemo i ne možemo svemu tome da stanemo na put“, pričaju roditelji, ne bi li mi slika o njihovom bezvoljnom sinu bila što jasnija. Sa svim poteškoćama oko učenja nekako su se borili i izborili ali otkada postade šestak, ni makac. Roditelji izgubili kontrolu i štapom i šargarepom, vršnjaci preuzeli kontrolu svojim oblicima uslovljavanja, za koje je dečko spreman jer je pripreman dvanaest punih godina.
Odakle krenuti?
Ulazak u Izvorno vaspitanje sam opisala što u prvom broju „Blagodarja“, što u „Porodičnom bukvaru“ i moraćete se sami potruditi da tu lekciju savladate. I vas ću kao i sve roditelje starijih učenika osnovne školu upozoriti na nekoliko stvari: Ne možete vi ući u Izvorno, a da dete uopšte ne zna o čemu se radi. Kada čuje priču verovatno će i sam poželeti promene, pa je onda sve mnogo lakše. Ne možete mu zabraniti odlazak na kompjuter jer su deca tog uzrasta uglavnom postala zavisna od ekrana. Objasnite detetu da ga više nećete ni kažnjavati, ni nagrađivati kompjuterom. Neka sam pokuša da smanjuje broj sati koje provodi na igricama, bezvrednim klipovima i na društvenim mrežama. Vi ćete pratiti razvoj događaja i ukoliko uspeh u školi još više padne onda će morati da vam preda kompjuter i telefon, na određeno vreme. Poželjno je skidanje sa virtuelnog bar mesec dva da se mozak vrati u ravnotežu, da uđe u mir. Ako treba da uradi zadatak za školu, može da se posluži vašim laptopom. U isto vreme primenili ste korake ulaska u Izvorno u kojem nema ni jednog autoritarnog modela, ali ima postavljanja zdravih granica i novih pravila. Kako se vi smirujete, smiruje se i šestak. Radeći po planu poslove koje je sam izabrao vraća mu se polako svesnost i želja za radom. Uvek upozorim roditelje da će odnos prema školi biti poslednje što će šestak menjati. Posle dvanaest godina sedenja pred komjuterom nije lako sliku zameniti knjigom , slovima. No, i tu pravimo promene.
1. Ako ste procenili da je vaše dete inteligentno a lenjo, ukinućete sve privatne profesore.
2. Ako ste vi roditelji sedeli uz njega sve vreme učenja pa vas je čak i čekao da se vratite s posla i to morate prekinuti.
3. Neka vaš šestak odredi sat-dva koji će provoditi sa knjigom i nad knjigom. Pošto nema radne navike i znate da će šetati, odustajati u početku, vikati, opirati se, neko iz porodice neka bude u njegovoj blizini. Taj neko će raditi svoj posao, ali dete mora znati da za sve što mu nije jasno može da se obrati za pomoć.
4. Ako je na brzinu uradio domaći i misli da je to to jer plišani đaci misle da oni nema šta da uče, zamolite ga da ostatak vremena uči predmete za sutra, pa ako je i to naučio opet neka taj ostatak vremena čita neku bajku, roman, može i Zabavnik. Proverite da li vaše dete razume to što čita ili uči napamet. Ako ne razume šta čita to je siguran znak da je prevladao virtuelni um i da će odsustvo sa kompjutera morati da bude duže. 5. Kada je isteklo dva sata „dežurni“ roditelj, baka, deka, tetka ga propituje ono što je učio i pregleda domaći. U početku će to biti sve traljavo, ali ga vi ne kritikujte samo recite da je to realno za dvojku i da bi bilo poželjno da douči započeto. Čim krene sa otporom, da to
njemu ne treba, da to njegov nastavnik ne traži, mirno mu recite da se slažete sa njim jer vidite da on još nije spreman za ozbiljan rad. Stojeći pored njega, neka spakuje knjige za sutra, gledajući u raspored i ostavi torbu na određeno mesto. Slobodno može u igru ali mora znati da ako se večeras seti da nešto nije uradio to neće moći da uradi i ići će u školu bez tog zadatka. U školu morate odlaziti bar jednom nedeljno i ako imate pristup elektronskom dnevniku biće još lakše jer jednim klikom doznajete sve. Za minimum uspeha i lepog ponašanja ga pohvalite, a za pad ga hrabrite da će sve biti bolje i da znate da je svaki početak težak. Kada vam pruža žestoki otpor ne izazivajte njegovu tvrdoglavost želeći po svaku cenu da bude po vašem. Samo mirno upitajte sebe koji bi mogao biti uzrok njegovog trenutnog ponašanja.
6. Najvažnije od svega, ali i najteže za svakog roditelja je da poslušaju moj savet da kažu detetu da su spremni i da ponovi razred ili padne na popravni. Dete mora znati da mu ni jedan čas nećete opravdati, da nećete lagati da je bio bolestan, a on se uspavao ili mu se jednostavno nije išlo u školu. Kupite mu sat, jer sada mobilni ne može da se nosi u sobu gde on spava, kako bi se budio sam. Ako ste zapamtili da sam vam na početku rekla da je radost od učenja poslednja koja će se pokrenuti, onda morate stalno imati na umu da je škola važna, sporedna stvar u ovom trenutku. Vaše dete je pohlepno, lenjo, beželjno, bezvoljno, tvrdoglavo, nasilno, zavisno…, i vaš prioritet je da ga prvo „izlečimo“ dovedemo u emocionalnu harmoniju, posle čega škola postaje za vaše dete vrlo važna, važnija od mnogo čega i prilazi joj s radošću. Znam da ćete sada početi da grdite nastavnike, kako oni ne motivišu dete na učenje, znam da nas ima ovakvih i onakvih prosvetnih radnika, ali nikada nemojte zaboraviti da je Ljubav prema školi trebala da se razvije u porodici i pre polaska u školu. Izgubili ste priliku, ali zapamtite za povratak Ljubavi, za buđenje želje i volje prema učionici, školi, knjizi, vama, nastavniku nikada nije kasno. Za dobro dete i uzrastanje dobrog đaka, hrabro bacite „petaka“.
Srdačano vas pozdravljam, uz želju da vam rad sa vašim šestakom bude na Radost vašu i njegovu, jer želja i volja za učenjem, radom i životom nisu dugme koje se može izgubiti. Na tome se sistematski radi upotrebom „plišanog„ vaspitanja, nažalost.
Za časopis Blagodarje: Milica Novković, autor „Porodičnog bukvara“ i Bit(ka) Ljubavi“.
20