ПРЕЗАШТИЋИВАЊЕ ОД РАДА

Данас се презаштићује и мушко и женско дете од рада (нека сине, мама ће), од реда (мали је, научиће, све ће то проћи и на своје место доћи), од живота (сакрићу од детета немаштину, болест вољених…, да не буде у патњи), од изворне, вечне Истине да новац није циљ, да је материјално само у функцији раста духа и самоостварења кроз Љубав и Доброту, као крајњег циља живота, који је сам себи сврха.

Од потпуно здравог, способног детета родитељ ствара, паразита и човека неспособног за живот јер га презаштићују од рада. Све је почело када је развијени свет увидео да услуге свих врста могу доносити велики профит. Само паразити и незналице зависе прво од рада и услуга које им пружају родитељи, а потом настављају да користе услуге које им пружа друштво. Врло је вероватно да ће паразит новцем родитеља плаћати услуге, задовољавати своје потребе, целог живота, на стари познати начин.

О овом васпитном моделу нико јавно не говори иако он доноси највеће зло породици. Мајке почињу да презаштићују своју децу врло рано, радећи све за њих и уместо њих, иако је реч о здравој, паметној деци. Деца расту, њихова лењост, несвесност и безосећајност и наравно незахвалност родитељу за услуге, постају све виднији. Први сукоби, свађе и покушај да се дете уведе у рад и ред, почињу онда када мајка не може или неће више да опслужује паразита. Свађе су свакодневне, када дете поодрасте. Лењост постаје болест и паразит жестоко брани своје позиције, све јачом и јачом агресијом. Презаштићивање од рада преноси се спонтано на све области живота детета.

Родитељ брани дете тражећи да и наставници презаштићују готована. Наставници савремене школе су подлегли захтевима, на несрећу деце. Када се ствари почну компликовати, када дете одбија потпуну сарадњу са родитељем и наставником, када почне да очекује да се без рада може завршити школа, када уместо за књигом, дете сате проводи у глуварењу или пред екранима, када се број јединица повећава, када родитељ види да му је дете потпуно необразовано, а добија прелазне оцене, када родитељ мора да опслужује дете чувајући му кућног љубимца, преко спремања хаоса, који оставља за собом, када… тада су сукоби неизбежни.

Тада почиње узајамно оптуживање родитеља ко је крив, ко одговоран за видно пропадање детета. Док се родитељи свађају дете улази у још веће проблеме. Бежи са часова, од куће, посећује играонице, кладионице, краде Богу дане, а истовремено родитељи постају очајни јер не виде шта су лоше урадили, осим што су „све чинили за своје дете, а оно им сада тако враћа.“ Када се родитељи освесте и покушају парцијално да реше проблем како би од свог готована направили вредницу, то ће им тешко поћи за руком. Наићи ће на велики отпор, који ће се завршавати свађом и тучом (дете ће насрнути на родитеља да му покаже да је сада немогуће вратити ствари на почетак. Шаље дете поруку родитељу: „Ти си ме увео у нерад, сада си дужан да наставиш тим путем“. Дете сада жели да сачува своју позицију готована и неће му бити страно да се непрестано опредељује за једног, а одбацује другог родитеља, са циљем да их завади. Наравно да му то полази за руком. Почињу да му се удварају, не би ли сачували наклоност детета. Осим тога, савремено, плишано дете добро зна све телефоне служби које га штите од „насилних“ родитеља. Довољно је да се родитељ освести, да покуша ствари да доведе у ред и дете ће реаговати претњама или ће га пријавити за „насиље“ које чини или помисли да почини (читај: само је покушао да престане са презаштићивањем и научи дете да ради и поштује ред)

Одломак из “Породичног буквара”