20
Dete se rađa sa božijim darovima: Dobrotom, kao Uskršnjom Radošću i Slobodom, rađa se sa Izvorom na kojem su Ljubav Hristova i Istina, kao jednota, jer je to Istina večna. Sve ove darove dete donosi na svet i povezano je sa njima. Prvih nekoliko godina dete nema svest o darovima. Svesti nema, ali živi na njihovim principima. Kad god roditelj pokuša da detetu nametne moralnu, čovečansku istinu, prolaznu, klasnu, autoritarnu istinu, bilo koje vrste dete se od tih „istina“ brani cikom, vikom, odbijanjem, jer ima zdrav nagon izvorne borbenosti. Brani večnu Istinu u sebi, jer prepoznaje da se čovečanska i božanska Istina ne poklapaju. Roditelj, u neznanju, takvo ponašanje deteta proglasi bezobrazlukom i smatra da to treba saseći u korenu, misleći da je to vaspitanje i da ga vaspitati znači što brže uklopiti u vrednosti sveta u koji je došao.
Roditelj ne zna da je dete došlo vaspitano na ovaj svet i da su mu samo potrebni uslovi bez autoritarnosti da uzrastu klice darova, koje je doneo na svet. Prihvatiće dete čovečanske “istine“, kako ga budemo lomili plišanim vaspitanjem. Na kraju će biti potpuno udaljen od svoga izvora, ali sa potmulim nemirima u sebi, neznajući poreklo nemirima. Celog detinjstva smo ga udaljavali od Izvora, ceo docniji život, čovek će tražiti puteve da se vrati Izvoru, Bogu živome.
Dete ima izvorni nagon gladi. Ako nije gladno, silovito će se braniti od roditelja i njegovog nastojanja da ga nahrani baš sada, baš onim što je roditelj odabrao. Kada počne pobuna deteta, tradicionalni roditelj će prutom, pretnjom naterati dete na poslušnost. Gde je strah od štapa, tu je poslušnost iz straha. Vremenom će dete prihvatiti istinu da treba jesti i kada nisi gladan.
Savremeni roditelj se hvata za jedini dozvoljeni model vaspitanja, za pozitivno uslovljavanje, za šargarepu i dete će pojesti, poslušati, ali sada iz interesa. Polako, ali sigurno, koristeći jedan, drugi ili oba vaspitna modela, dete će poslušati, iz straha ili iz interesa. Dečiji um brzo shvati da principi na kojima počiva ovaj svet, nisu u skladu sa božanskim principima, koje on intuitivno sledi. Autoritarno vaspitanje ga brzo odvoji od darova božijih, od Dobrote, Ljubavi i Istine večne. Tu počinje gubitak Slobode da sva dela njegova budu protkana Dobrotom, Istinom i Ljubavlju. Usvaja nametnute istine, istine prolazne, klasne, interesne. Polako, ali sigurno izvorne emocije se krive, naslojavaju, potiskuju, dete je sve dalje od svoga Izvora, a sve bliže emocionalnim, mentalnim i fizičkim problemima i zaboravu Izvora, unutar sebe. Pohlepa, agresija, autoagresija, lenjost tela i duha, nesvesnost, tvrdoglavost, zavist, lažna virtuelna mudrost, postaju principi, na kojima dete funkcioniše. Sve je bliže grehovnom, a sve dalje od vrlinskog života. A onda se celog veka lečimo od grehova u koje nas je uvelo autoritarno vaspitanje.
Ukinimo svaki oblik kažnjavanja i nagrađivanja, uslovljavanja nad sobom i drugim čovekom, dozvolimo sebi i drugima da se primene sve zakonitosti izvornog vaspitanja i sve iskrivljeno u čoveku počinje da se ispravlja i vraća IZVORU.
(„Porodični bukvar“, 2010)
20