20
Mladi rođeni devedesetih, nerazvijenog sveta, izabrali su svoj vid “dokolice”, hedonizma, u skladu sa potrebama njihove poluplišane svesti. Školu ne vole, ali je još pohađaju. “Smaraju se”, kako kažu. Studiraju, izvlače roditeljima novac, a znaju da bez mnogo rada dobijaju diplome. Nemaju grižu savesti, jer znaju da posla ionako nema i da neće ni imati prilike da pokažu koliko je veliko njihovo neznanje.
Šta čini njihov hedonizam? Bučni kafići, kladionice, igraonice, butici, brze, lude vožnje kolima roditelja ili “pozajmljenim” kolima, žurke. Noću skitaju, danju spavaju, beže sa smaračkih časova. posebno im prija višesatno sedenje uz ekrane svih vrsta, šetanje novih androida, diskoteke, splavovi, svirke, lenjo gušterisanje na suncu u prepunim kafićima, slušalice u ušima, pirsinzi, tetovaže, dobar seks, koji se može i naplatiti, cigareta, marihuana, alkohol, džeparac koji daju izrađeni, umorni roditelji.., i sve to uz vidno “kuliranje”.
Povremeno u srcu osete “hladno sečivo”, kada pomisle šta to rade, čime ispunjavaju najproduktivniji deo svog života. Razmišljaju i šta će biti sa njima, kada roditelji ne budu mogli da finansiraju njihove oblike hedonizma, “uživanja”koji su sve samo ne uživanje. Pre je to oblik bežanja od praznine u sebi, od provalije, a ne hedonizam.
Želim da mladi razumeju zabludu svog “plišanog uma”, kada kažu: “Kuliraj, sve je ok, sve je dobro. Pao si ispit, nema veze. Položio si ispit na prevaru, opet je ok. Pokrao/la si očevu sirotinju, istukao/la si majku, mučio/la si svog profesora, maltretirao/la si svoga druga, svoju drugaricu, brata, sestru, silovao, pretukao…” To nije izvorni um, to nije put svesnosti, to nije Uskršnja Radost. ništa niste uložili u sebe, u svoj napredak, u rad, u red, u učenje, ali lenj um se pravda, pravda i umiruje vam savest. A savest se ne da umiriti. osećate u telu nemire, a ne znate njihovo poreklo.
U strahu od preobražaja “plišane” u izvornu svest, postavićete bezbroj pitanja: “Čemu toliki trud, ako bi mogli živeti i proživeti ceo život takvi lenji, pohlepni, zavidni, nesvesni, neobrazovani, nasilni, autoagresivni, u razvodima, sa decom, bez dece, neostvarenih talenata, potisnutih snova, nerazvijenih ljubavi. Hedonizam prija našem telu i smorenom umu.” Zbilja čemu toliki trud? pitate.
Uprkos hedonizmu koji upražnjavate, imaćete patnju i nepodnošnjive nemire celoga života. Znam reći ćete, da 
su tu alkohol, droga, seks, lenčarenje, kao uteha. Dobro, možete ostati sa svojom mukom, ali ipak zapamtite: kada vam prođe prva mladost, kada se život zamrsi i vi se zamrsite u njemu, niko vas neće moći odmrsiti. Sada ste mladi, na početku života, sve je lakše nego u pedesetoj, a i u pedesetoj opet suočenje sa sobom i potreba za preobražajem. Tada će biti mnogo teže.
Oprostite svojim roditeljima neznanje i pokrenite se ka radosnom učenju, ka radu, ka lepoj reči, ka lepoj knjizi, ka lepom čovečnom ponašanju, ka poštovanju devojke, druga, profesora, oca, deke, bake. Posle ovih sitnih koraka, javlja se potreba za novom vrstom “hedonizma”. Prepoznaćete taj hedonizam, tu dokolicu, kada za nju dođe vreme. U njoj nema opijanja, pijanki i jeftinih zabava, jeftinih svirki, nema gubljenja vremena pred rijaliti”Farmama”, “Parovima”, pred porno filmovima. U svemu što odaberete biće VAS I VAŠE LJUBAVI.
Možda vam je lakše dok ste mladi, da sanjate o lako zarađenom novcu bez rada, da budete poput negativnih likova, koje vam nameću mediji. Priznaćete da su oni negativni, ali branićete i sebe i njih, tvrdeći da tu nema ničeg lošeg, jer takvi danas “lako” dolaze do novca, do slave, do lakog života.
Na vama je da se odlučite, na vama je da prihvatite ili odbijete prolazne “vrednosti” i zaorete duboko u 
sebe i pronađete blago cara Radovana. Vreme takvih dolazi, ne zaboravite.
Stvarajte svoju budućnost već danas. Pobedite lenjost i ne čekajte da vam drugi pišu strategije, koje neće zaživeti, jer nema vas u njima. Odrecite se “plišanih”, kako biste ucelovljeni počeli da uživate u radosnom radu. Posle takvog rada bolesni hedonizam zameniće zdrava dokolica.
Odlomak iz knjige Bit(ka) Ljubavi
20